Концесије

Марина Чигоја

Иако се годинама уназад говори о проблемима који су и више него очигледни приликом додјеле концесија и реализације концесионих уговора у Републици Српској, изгледа да се не чини много да би се стање у овој области поправило.

На то је још једном указала и Комисија за концесије РС, која је у свом извјештају о раду у прошлој години навела да одређен број концесионара у Српској крши законске и уговором преузете обавезе, а да је један број њих већ дуже вријеме неликвидан.

Доказ да је стање у овој области далеко од идеалног је податак да је лани потписан тек један уговор о концесији у области хидроелектрана. Исто толико их је и раскинуто, иако сигурно постоје услови за раскид далеко више уговора који су потпуно економски неоправдани и од којих нема никакве користи.

Тако су у извјештају о раду Комисије за прошлу годину утврђене бројне незаконитости које су концесионари чинили, а које се, прије свега, односе на пренос уговора о концесији, промјену власника или власничке структуре унутар концесионог предузећа, незаконито обрачунавање концесионе накнаде.

Утврђено је и да је одређен број концесионара неликвидан, некима су блокирани жиро рачуни дуже од шест мјесеци, што према Закону о концесијама представља основ за раскид уговора, док неки уопште немају запослених радника или имају само једног.

Јасно је да је у оваквим условима не само спорна способност предузећа да реализују уговор о концесији, него се поставља и питање због чега такви уговори одмах нису раскинути.

Министарство индустрије, енергетике и рударства РС лани је предложило 26 раскида о концесијама за мале ХЕ, али тај посао још није завршен. Поставља се питање због чега? Коме одговара овакво стање? Могу ли они који до сада нису испуњавали своје обавезе коначно то почети да раде?

Сигурно је да би у свему овоме контролни органи имали много посла и да је крајње вријеме да се они активније укључе у то. То што је неко утврдио да концесионари чине одређене незаконитости и не поштују своје уговором преузете обавезе неће значити никоме ништа уколико само на томе и остане.

Није тајна ни да издавање еколошких дозвола дуго траје, као и да један број општина није баш расположен за сарадњу и да природне ресурсе домаћински присваја.

Међутим, није рјешење све нијемо посматрати и препуштати све “вишој сили”, јер се ради о области од које РС може имати милионску корист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана