Коначно разведравање
“А тако је добро почело”. Овај наслов књиге новинара београдског “Недељника” Бранка Росића (која нема никакве везе са вирусом корона) најбоље описује понашање власти у Српској у периоду од откривања првог зараженог пацијента па до посљедњих мјера и увођења полицијског часа током првомајских празника.
Први случајеви откривени су прије тачно два мјесеца, 5. марта, и била је ријеч о човјеку из Челинца који је вирус донио из Италије и његовом сину, ученику бањалучке Основне школе “Бранко Ћопић”. Власт је реаговала тако што су заражени смјештени у УКЦ РС (хвала Богу, у међувремену су прележали вирус и оздравили), школа је одмах затворена, урађена је дезинфекција, а другари из разреда и наставници зараженог ученика упућени су у кућну изолацију.
Послије неколико дана вирус је узео маха, али брзо је откривен кластер из кога је кренуо, након чега је Република Српска увела ригорозне мјере. Поред школа, затворени су и вртићи, угоститељски објекти и занатске радње, ограничен рад продавница, а како је вријеме одмицало, увођен је и полицијски час, као и забрана кретања за старије од 65 година. Захваљујући ригорозним мјерама, чинило се да је ситуација под контролом, па је и одлука о увођењу ванредног стања дочекана без аргументованих критика. Критике на рачун карантина на границама и услова у карантинима по градовима и општинама нису превише нарушавале позитивну општу слику, поготово када се упореди са стањем у Италији или Шпанији.
За цијело то вријеме, министар здравља и социјалне заштите РС Ален Шеранић својом појавом, а посебно “сазнањем” да је по струци епидемиолог, огромној већини грађана улијевао је сигурност, јер се чинио баш као прави човјек на правом мјесту у право вријеме.
Ипак, послије неодговорног понашања “вјерника” током васкршњих празника када су, упркос позиву великодостојника СПЦ да поштују прописане мјере заштите, у приличном броју похрлили на литургије и након изостанка санкције због таквог понашања, полако је почела да се ствара слика да неке ствари нису под контролом. Такво увјерење појачано је само дан послије доношења одлуке о отварању појединих занатских радњи и продавница непрехрамбене робе, када је саопштено да је у РС забиљежено 59 нових случајева заразе, далеко највише од почетка пандемије. Министар Шеранић више није био “баш толики стручњак”, а народ је озбиљно почео да гунђа, посебно када је објављено да је “УКЦ нови кластер”.
На срећу, то се није показало као тачно, а прес-конференција са које су одговорни у УКЦ-у баш на Дан слободе медија држали буквицу неодговорним новинарима није баш допринијела поправљању утиска. О (не)одговорности новинара неки други пут, суштина је да апели да се поштују прописане епидемиолошке мјере и упозорења да је недисциплина разлог због којег је Италија постала највеће свјетско жариште очигледно не дају резултате.
То значи да морају бити предузете неке друге мјере и враћено пољуљано повјерење, јер ће у супротном сви заборавити наслов са почетка овог текста, а борбу против вируса корона поистовјећивати са насловом друге књиге Бранка Росића који гласи: “За сутра најављују коначно разведравање”. За сутра, не мало сутра?!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
