Комшићево расипништво
Предсједништво БиХ је за само три мјесеца ове године потрошило 1,7 милиона марака, што се не може упоредити са енормним трошковима појединих недоказних министарства, али није ни занемарљиво.
Највише је трошио Жељко Комшић, који сједи у кабинету хрватског члана Предсједништва БиХ и то 101.000 марака за само 90 дана, што је двоструко више од трошкова предсједавајућег Предсједништва БиХ Небојше Радмановића и за 25.000 марака више од бошњачког члана Предсједништва.
Комшић је у том периоду успио да исплати 30.000 марака за повремене уговорене послове, као да има плантажу наранџи, маслина или кромпира, па плаћа најамнике. Логично питање које се поставља јесте, а шта су онда радили стално запослени радници у његовом кабинету?
Комшић се по земљи и свијету башкарио за 35.000 марака и урачунавши ту, само бх. дипломатској пракси склону навику посјећивања разноразних злочинаца по бијелом свијету, и обилазак ухапшеног бившег генерала Aрмије РБиХ Јована Дивјака у Бечу.
Укорак са Комшићевим расипништвом ишао је и кабинет Бакира Изетбеговића, па су путовања платили 40.000 марака, а уговорене услуге 17.000 марака. Њихове репрезентације коштале су нас 61.000 марака, топли оброк запослених 47.000 марака, а читав кабинет српског члана Предсједништва БиХ Небојше Радмановића потрошио је свега 55.000 марака.
На начин на који се хрватски и бошњачки члан Предсједништва БиХ односе према буџетима који су им на располагању, односе се и према самој БиХ, њеном буџету и грађанима које представљају.
Није ни чудно да су се, на расипништво навикли људи, добрано потрудили да и у буџету заједничких институција БиХ појединим министарствима обезбиједе лагодан пословни живот у овој години.
Док је Радмановић предлагао уштеде, смањења у појединим ставкама, рационализацију расподјеле новца, Изетбеговић је тражио додатна 23 милиона марака, а Комшић прећутно подржао то повећање.
Осиромашена бх. привреда и народ који је на ивици глади не може више да плаћа услуге које уговара Комшић или путовања у којима ужива Изетбеговић.
Појединци у БиХ не могу више да се понашају као богомдани суверени, којима су њихови прохтјеви и "потребе" изнад народних. Морају да схвате да су такве државне творевине, бар на Балкану, прошлост.
A ревизори и тужилаштва треба да засучу рукаве и наставе да раде оно за шта их плаћамо.
Прва од њих онаквим институцијама БиХ дала је један једини негативан извјештај откад постоји, а друга од њих годинама води истрагу о томе.
Неко је овде омаловажен - ревизија, тужиоци, народни интелект или границе до којих институције БиХ у своме трошењу могу да иду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
