Комшићеве опструкције
Жељко Комшић, предсједавајући Предсједништва БиХ, одбацивањем приједлога предсједника Хрватске Иве Јосиповића да се осумњиченима за ратне злочине суди по мјесту пребивалишта, дефинитивно је постао број један у региону када је ријеч о минирању сарадње и опструисању договора и споразума између БиХ, Србије и Хрватске.
"Златни љиљан Aрмије РБиХ", који је напредовао до Предсједништва БиХ, у новембру прошле године "минирао" је и споразум између тужилаштава БиХ и Србије, који се такође односио на предмете ратних злочина.
Потпуно је јасно да иза тих његових одлука о одбацивању сарадње БиХ са Србијом и Хрватском на окончању кривичних процеса у вези са ратним злочинима стоји политика СДП-а БиХ, па тиме долазимо до питања којим би требало да се позабаве СДП-ови међународни спонзори, а то је питање каква је то политика и чему она води.
Очигледно је да се та политичка партија (и Комшић, наравно) немјерљиво удаљила од социјалдемократске основе и хуманих принципа, постајући компликовани негативни хибрид који заостаје и иза партија које оптужује за национализам а које су, за разлику од такве СДП БиХ, за договор, сарадњу и квалитетне односе у региону. Каква је то странка и која јој је политика, кад су њени ставови о тако битним питањима дијаметрални онима које има СДП Хрватске? Требало би да је сасвим логично да је политичка идеја водиља обје партије идентична, али не. Док Јосиповић и СДП Хрватске прагматично теже унапређењу регионалне сарадње и превазилажењу сукоба, Комшићу и политици његове странке највише одговара статус кво, дакле непостизање било каквог договора. Тако је за њих и најједноставније, јер ће бити настављено досадашње стереотипно представљање Срба као лоших момака.
Ту изгледа више није потребна, нити је важна струка, тако да Комшићу и лидерима СДП-а баш ништа не значи ни то што је Јосиповић, који је изнио тај приједлог, шеф катедре и професор кривичног права на престижном загребачком Правном факултету. Aли то не чуди јер у БиХ, нарочито у заједничким органима власти, струка већ одавно не игра никакву улогу. Ту су на првом мјесту политика и интереси. То се видјело и онда кад је у новембру прошле године Комшић спријечио потписивање Споразума о сарадњи између Тужилаштва БиХ и Тужилаштва за ратне злочине Србије, којим би се ријешило, између осталог и питање "предмета Добровољачка". Одмах послије тога донесене су измјене Правилника о унутрашњој организацији Тужилаштва БиХ које су на снагу ступиле у јануару ове године. Оне су омогућиле да тужилац сам може донијети одлуку у предмету који води, па је тужилац Џуд Романо донио одлуку о обустављању истраге у "предмету Добровољачка". A рече Комшић да је "природно да се суди по мјесту извршења злочина". Ваљда би онда БиХ требало да крене да процесуира одговорне за све злочине, а не да се обустављају истраге како коме одговара.
Треба сарађивати и казнити све одговорне. A Комшића и сличне треба спријечити у минирању споразума који ће то омогућити. Јер се овако над жртвама злочина чини нови злочин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
