Компликовање компликованог
Иако би домаћи политичари, на свим адресама у БиХ, већ требало да се баве већином оним стварима које су виталне за живот њених становника, многи од њих су још заробљени у прошлом вијеку, настојећи да деценијама касније испуне у миру циљеве који су им измакли у рату.
БиХ је изузетно компликована земља за ово поднебље, а додатно ситуацију усложњавају управо они којима је дата власт у рукама. Политика доминира, у већем или мањем омјеру, у свим сферама живота, све више убијајући вољу и жељу за опстанком на топлим огњиштима које су нам градили дједови па и очеви.
Умјесто да данас искрено причамо о напретку, бољим условима живота за све, без обзира на вјеру и нацију, стално се вртимо у једном истом лавиринту који је на овом дијелу Балкана створен сулудим потезима и идејама домаћих, али и страних ликова. Ваљамо се у сопственом блату јер и даље има усијаних глава који би да све буде по њиховом, почевши од свих осталих под њиховим ногама.
Гушимо се у лудилу прича о суверенитету БиХ, а у тој истој БиХ живи и законе пише један странац, ма ко то био, а највише му се клањају управо они који на уста и гдје год стигну позивају на суверенитет и територијални интегритет БиХ, истовремено негирајући Републику Српску која је уставна категорија те исте БиХ.
Али те приче и даље пролазе и код дијела народа, и код политичких ривала, и код странаца посебно са Запада, за које се стиче утисак да им је мисија да потпирују и распирују ватре гдје год се појаве. Позвани или непозвани.
Таквим потезима, сви претходно наведени, само подривају темеље данашње БиХ, а то је Дејтон. Од дејтонског договора у новембру 1995, овјереног мјесец касније у Паризу, живи једна нова БиХ коју, према том мировном споразуму, чине Република Српска и ФБиХ као равноправни ентитети.
То су непобитне чињенице, ма колико било оних којима се то не свиђа. Који би да избришу и ријечи Република Српска и Федерација, а све да би БиХ била држава у којој би Бошњаци доминирали над осталима који би играли према њиховим нотама.
Република Српска и ФБиХ морају да сарађују и заједничким снагама гурају у боље сутра цијелу земљу. У супротном, политичари ће играти пред све мање публике. Својим представама за јавност само компликују закомпликовано, а народ, као народ. Неко аплаудира, неко слијеже раменима, а не добар дио већ отпухује.
Заиста, али заиста је крајње вријеме да, и домаћи залуђеници и странци који их још тапшу по леђима, престану враћати ову земљу у крваве деведесете године прошлог вијека па чак и додатних пола вијека уназад. Нису бирани за то, али знају то и они сами.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
