Коментар дана Ивица у марици!
Транскрипти разговора припадника нарко-мафије нису само компромитација актуелног премијера, сасвим довољна за његову моменталну оставку.
Ти фамозни транскрипти, посебно време и начин њиховог обелодањивања, још једна су тешка компромитација читаве политичке номенклатуре. Такође, и верна илустрација начина њеног наказног функционисања: узајамне уцене и испреплетани интереси.
Пре непуних месец дана, 10. јануара 2013, приликом посете градилишту моста преко Дунава у Београду, премијер и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да неће бити председник владе у којој министри комуницирају са припадницима криминалних група, и да ће бити ухапшен свако за кога се утврди да је разговарао са нарко-босом Дарком Шарићем.
Сада Дачић пред новинарима глуми Коштуничину необавештеност, а Вучић, на првом правом испиту антикорупционашке доследности, невешто жонглира на ТВ жици, разапетој између демагогије и популизма.
Епилог се просто намеће: Мишковићи ће ускоро да се бране са слободе, док ће грогирана влада пасти у наредној рунди транскрипције.
Сав овај прљав веш нас доводи до кључног питања: Да ли бирачко тело Србије, чак и да се промени постојећи наопаки изборни систем, има за кога да гласа на ванредним парламентарним изборима?
Сви актуелни политички ликови већ су током протекле две деценије показали свима своја наличја. Од бављења политиком су направили породични бизнис, од државе приватан посед, а од грађанства - тесто за хлеба и игара.
Корупција је постала стање свести, криминал начин преживљавања, медији сервис алавих и бескрупулозних, а закони и правда - слободно судијско уверење.
Пред овом и оваквом Србијом је више сценарија, од којих бих овде навео само два, један оптимистички, а други - реалистички, дакле песимистички.
Први сценарио предвиђа нешто слично ономе што се дешава у Словенији: најпре масовни грађански протести на улицама, па јачи и утицајнији глас интелектуалне јавности са циљем формирања владе националног спаса, у коју не би имали приступа политички ликови из протекле две деценије.
Други сценарио предвиђа таворење у сменама свакојаких афера и у превременим изборима. Рециклираће се већ истрошени кадрови ДС, СНС, СПС и УРС на билбордима широм ућуткане и глупирити шоуизиране Србије, док се не створи критична маса храбрих и самосвесних индивидуа за први сценарио.
А до тада, сјајан афоризам из најновијег, 120. издања сатиричног магазина ЕТНА: Кад изгубим глас пијем јаја. А кад дам глас - поједем јаја. (Блог Б92)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
