Коме требају пописне лажи

Послије дуго припреманог пописа и послије утрошених десетина милиона марака, у овој земљи се ни данас не зна колико становника броји, колико домаћинстава има и ко су јој резиденти, а ко они који су као стални становници ове земље пописани, а да никада нису крочили на њено тло.

Да су којекакве малверзације и манипулације у овој земљи могуће није никаква тајна, али када се о њих окористе они који би требало да контролишу да до малверзација не дође, то се заиста не може прогутати, ни аминовати.

Први човјек Евростата Питер Еверерс од самог почетка приче о попису становништва у овој земљи, која је ратним разарањима и којекаквим миграционим кретањима пољуљала пријератну демографску слику, био је инволвиран у попис. Три године након пребројавања и пописа јавности је саопштио да је попис у складу са међународним стандардима. Еверерс и његов међународни тим су од самог почетка, па све до краја пратили попис, доносили правила и контролисали цијели процес. На крају су којекаквим импровизацијама и акробацијама, да не би признали властите грешке, констатовали како 200.000 становника није нека цифра да би попис у овој земљи могао да се окарактерише као неуспио, да су бројке надуване и да ствари на терену не штимају.

За Евростат и Еверерса није никакав проблем што у његове бројке и бројке Агенције за статистику БиХ не вјерује Република Српска, за коју су подаци пописа нетачни, неупотребљиви и исфорсирани.

Европа која, како тврди, жели БиХ у својој породици по свему судећи баш и нема искрене намјере. Ако вјерује ономе шта су предочили Еверерс и Евростат и признаје попис којем не вјерује пола ове земље, јасно је као дан да нема баш искрене жеље да доведе у ред ову земљу. Како другачије протумачити све то него управо као бацање шарене лаже за лаковјерне, јер ниједној породици у којој влада ред и прецизност лажне бројке о броју становника не требају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.