Коме је потребан МАП?
Да представници међународних снага не мисле баш најискреније добро овој земљи, недвосмислен је доказ потез НАТО-а који је након силних година постављања којекаквих услова управо сада одлучио да активира МАП.
И то се догађа у земљи у којој цијела Република Српска и њене институције јасно кажу да их не занима никакво чланство у НАТО-у, да ће се залагати за демилитаризацију и војну неутралност јер НАТО-у Срби нису заборавили ратна дешавања и бацање бомби са осиромашеним уранијумом, чије ће посљедице трпјети и многе генерације које буду долазиле.
С друге стране, активирање МАП-а и евентуално чланство ове земље у НАТО-у значило би да данас-сутра Република Српска на Дрини буде одсјечена од своје матице Србије, на шта ни у ком случају институције ни српски народ неће пристати. Шта се иза овог потеза моћне западне алијансе крије, није тешко открити. Нису ван памети тврдње да НАТО, својим потезима да прими Црну Гору и да је дозволио Македонији претприступне преговоре, настоји поклопити врло значајну позицију у овом дијелу свијета, чиме би преузео главну улогу у југоисточној Европи, преко које се преламају важни свјетски утицаји.
Поред ових чињеница, поставља се питање зашто НАТО у земљи која је још увијек дубоко подијељена активира Акциони план, уколико у неким својим даљим плановима и циљевима нема намјеру да неке своје интересе остварује управо преко овог несређеног простора. Ако је један од јасних услова за активирање МАП-а био књижење перспективне војне имовине на ниво БиХ, а ни за једну од локација у Републици Српској није дата сагласност да се то власништво пренесе, онда се отвара питање зашто је управо сада НАТО одлучио да широм отвори врата овој земљи.
Није искључено да, оног тренутка када му циљ буде да поново на овим просторима изазове нека превирања, НАТО без проблема запали фитиљ сукоба и поново окрене овдашње народе једне против других.
Имајући све ово у виду, за БиХ, која се још увијек није опоравила од прошлих сукоба, једини лијек и гаранција да дужи период буде мирна јесте војна неутралност и тотална демилитаризација. Јасно је као дан да свако онај ко једну земљу прима у своје окриље или има намјеру да то учини, у првом реду има остварење својих интереса. Уколико народи ове земље то прије схвате, биће им лакше и безболније да иду ка стабилности, а не да данас-сутра зарад нечијих туђих интереса постану нечија монета за поткусуривање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
