Колико је Америма стало до нас
Санкције које САД уводе појединцима и организацијама у БиХ нису ствар од јуче, него активност која траје двије деценије. На фамозној црној листи прије двадесетак година нашли су се бројни функционери из Републике Српске и једна политичка партија, а низ је настављен у годинама које су услиједиле. Углавном су три разлога због којих су особе и компаније завршавале на тој листи - опструкција сарадње са Хашким трибуналом, криминал и корупција и подривање Дејтонског споразума.
Шокантно звучи чињеница да је на црној листи и даље начелник Сокоца Милован Бјелица који је у недавном интервјуу “Гласу” потврдио да му је банка угасила рачун. Бјелицу су Американци етикетирали под ознаком да је дио мреже скривања бившег предсједника Српске Радована Караџића. Иако је Караџић у међувремену пронађен, пребачен у Хаг па чак и осуђен, Бјелицу нико није скинуо са црне листе јер, ваљда, он и даље чини некакву мрежу подршке хашким бјегунцима. Сулудо, зар не?
Криминал и корупција су разлог због којег су на црној листи завршавали углавном политичари из Сарајева. Има ту неких озбиљних звјерки попут Османа Мехмедагића или Асима Сарајлића. Занимљиво, од свих са листе, само је Сарајлић имао судски процес.
У трећем блоку је екипа из Републике Српске која, наводно, подрива Дејтонски споразум, што је нонсенс већ у старту цијеле приче.
Како Дејтон подривају особе које су биле у Организационом одбору за прославу Дана Републике Српске вјероватно ни самим Америма није јасно, а на сву срећу та њихова уврнута логика још није под санкције ставила цвјећару која је уљепшавала простор у којем је ове године одржана свечана академија поводом Дана Републике.
Којим конкретним дјеловањем сви у Српској, укључујући и највише функционере, подривају Дејтон, ни из једног образложења америчког Министарства финансија није јасно. Ако су изјаве о отцјепљењу, изласку из БиХ, мирном раздруживању, без повлачења конкретних потеза, кршење Дејтона, шта су онда изјаве Зукана Хелеза који је прије неколико дана запријетио да ће од Српске бити направљена два кантона. Или, како може кршење Дејтона бити стално понављање истих прича о референдуму, а то није самовоља Златка Лагумџије, Дениса Бећировића и Жељка Комшића на теми резолуције о Сребреници. Устав БиХ који је дио Дејтона предвиђа да о спољној политици мора постојати консензус. Ако је неко урадио било шта без консензуса, прекршио је Устав па самим тим и Дејтон. Али ни Лагумџија, ни Комшић, ни Бећировић нису завршили на OFAC-овој листи.
И на крају, највеће лицемјерје Американци показују “образложењем” да поједине санкционисане особе троше и злоупотребљавају новац грађана Српске.
Ето, Америма је баш стало до грађана Српске. Све им сузе низ леђа теку због њихове злехуде судбине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
