Колијевка избјеглица

Тешко да у митологији или националној историји било којег народа постоји тако дубоко у колективну свијест укоријењен празник као што је код Срба Видовдан. Не постоји територија коју неки народ доживљава као мјесто на којем почива његов колективни идентитет, (при чему је парадоксално што већина Срба никада није била на Косову и Метохији), као што Срби доживљавају јужну српску покрајину као своју колијевку. Ријетки су Срби који се не најеже већ кад чују прве тактове химне косовских јунака и не засузе на “збогом први нерођени сине...”. Када им нешто не иде од руке, ријетки су Срби којима не падне на памет “од руке му ништа не родило” и не помисле да их је стигла “косовска клетва”, као што су ријетки Срби који у кафанском заносу не подигну руке када крене новокомпонована пјесма и стихови “ко да ми отме из моје душе Косово”.

То су само неки илустративни примјери који показују шта Србима значе Видовдан и Косово и Метохија, али који у доброј мјери одговарају и на питање шта би за Србе значило ако се одрекну Видовдана, односно Косова и Метохије. Одрицање наравно подразумијева политичко признање независности самопроглашене државе Косово од стране званичног Београда на којем инсистира политички Запад, а чему се као једини озбиљан бедем супротставља Српска православна црква.

То је на јучерашњи свети датум поновио и патријарх српски Иринеј поруком да “СПЦ апсолутно остаје на становишту да су Косово и Метохија неотуђиви дио Србије и да се мора пронаћи начин да то и остане”.

“Косово и Метохија чине темељ српске државе, без којих Србија није Србија. Тамо је почела наша култура и на том простору се налазе наше највеће светиње”, поручио је поглавар СПЦ, додајући да “сила отима земље и градове, али и да се оно што се отме једног дана може и вратити”.

Ако некоме није јасно шта би за Србе као народ значило добровољно одрицање од своје колијевке, нека било којег Србина који је у протеклом рату морао да напусти своје вјековно огњиште, упитају да ли је на својим леђима икада осјетио презриве погледе због свог избјегличког статуса и да ли му је икада пријекорно речено “што си напуштао своју кућу”. Сигурно ће вам признати да јесте, иако ти презриви погледи и прекори апсолутно ничим нису оправдани, јер су само ријетки добровољно пошли у избјеглиштво, док је већина под присилом и у борби за голи живот морала да напусти своја вјековна огњишта.

Елем, ако се одрекну Косова, Срби ће бити избјеглице гдје год се појаве, само што ће у том случају презриви погледи и пријекорна питања бити потпуно оправдани. Зато, догодине у Призрену!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.