Колективни бијег од посла

Стигао је и јун, а то се није десило и изгледа и неће ускоро, јер из свега што се дешавало протеклих мјесеци можемо једино закључити да не постоји жеља и воља социјалних партнера да најважнији подзаконски документ новог Закона о раду, којим се уређују радничка права, буде усвојен.

Очигледно је да су многима радници на посљедњем мјесту и да о њима мало ко данас брине, јер да није тако, ако ништа друго, надлежни би бар сјели за сто и покушали да разговарају о радничким правима.

Међутим, најаве разговора за сада и то послије другог продужења важења општег колективног уговора нема ни на видику. Сви кажу да позивају на састанак, а никако да се састану.

Колика је жеља и воља социјалних партнера била да преговарају о документу који штити радничка права, показује и чињеница да се послије првог продужења колективног уговора, нису ама баш ниједном састали те ни ријечи саопштили јавности о активностима на изради овог документа.

Само онда када би их позвали новинари сви би поручивали да су заинтересовани за разговоре, да треба преговарати, али да нема жеље за тим друге или треће стране.

А све то вријеме радници на посао долазе у неизвјесности јер се тренутно налазе у ситуацији да не знају да ли су њихова права уређена правилником или продуженим општим колективним уговором.

Свако од социјалних партнера, сваљује кривицу на оног другог, трећег и нико, (што није ни за очекивати од њих) није, нити ће преузети одговорност за новонасталу ситуацију.

Сасвим је јасно и да свако од овог документа жели да убере свој дио колача.

На крају свега треба да им буде кристално јасно да морају превазићи неспоразуме и свађе, те да ако ништа, бар сједну за сто и почну да преговарају у вези са општим колективним уговором, јер то дугују радницима, који их плаћају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.