Колега, колико кошта лаж?

Како ли се као човјек данас осјећа новинар који је ово написао? Како ли се осјећа уредник који је овај текст одобрио? Гдје је нестала одговорност према јавности? Гдје су нестала морална начела? Гдје је нестала професија? Да ли су је појели битка за тиражом? Битка за опстанком? Битка за  гледаношћу? Битка за профитом? Или је то само "урадак" приученог новинара без осјећаја одговорности према јавности, према жртви и њеној породици?

Ово није напад на професију, ово је одбрана професије од уљеза, од оних што су се ухватили пера и постали писци без познавања основних правила професије, основних постулата заната којим желе да се баве. Оних који једну сузу нису пролили суочавајући се са црвеном оловком која им масакрира текстове и крижа почетничке промашаје, која бруси професионалце.

Наравно да није новинарство могло да остане морално нетакнуто у друштву урушених моралних вриједности (и новинари су људи који живе у том друштву), али позив на аларм да нешто мора да се промијени, да мора да се заустави, је изјава оца убијене дјевојчице да су га новинари уцењивали!!!

Зато је више него икада оправдана брза реакција Удружења новинара Србије, које је након тог исказа Игора Јурића упозорило колеге да су уредници и новинари дужни да се придржавају етичких норми и Кодекса, те да се новинари у прикупљању информација не смију служити изнудом, пријетњом и прогањањем извора информација.

Али неће моћи УНС сам, у послу "провјетравања" професије морали би да се окупе и сви други угледни чланови струке, и покушају да зауставе или да спасу и саму професију и јавност од њеног погубног дјеловања.

Наравно морало је и раније, али ни сада није касно. Можда.

Да би дошло до враћања новинарства моралним и професионалним правилима, вриједностима и подизању свијести младих колега колику одговорност овај посао има када је у питању јавно мњење, потребно је првенствено једном заувијек утврдити тачну власничку структуру медија.

Други корак морао би бити институционална блокада рачуна свих оних који опстају иако имају милионска дуговања. Зашто? Па због тога што ти медији опстају још само захваљујући чистом рекету, јер се у њима објављује искључиво само оно што се добро плати. Ту не постоји интерес јавности, кодекс, истинито информисање. Ту је једини одлучујући фактор новац. Јер за исти можеш да наручиш и пјесму у кафани и лаж у новинама. Ово друго је постало много популарније.

Други фактор који је довео до урушавања и злоупотребе професије, је бјесомучна трка за тиражом и гледаношћу коју диктирају маркетиншке агенције. То им даје често и право да контролишу и уређују из сјене. О томе се наравно мало прича и мало пише, јер се углавном полемике воде о утицају политике и политичара на медије, док је утицај агенција, иако много јачи и дјелотворнији и од политичке контроле, забран и веома рискантна тема.

Све то озбиљно друштво, али и сама професија морала би да заустави. И да се више никада не догоди да се неки новинар или медији на овај начин поигра са породицом и судбином било којег дјетета, из било ког разлога.

У супротном сами медији губе сврху властитог постојања, а то је "служење истини и јавности".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.