Колапс на помолу
Аграрни буџет у Републици Српској ове године износи 180 милиона марака, више него икад до сада. Бројка је дупло већа у поређењу са лањским износом који је био на располагању домаћим пољопривредницима. Ако се пореди са ранијим годинама, онда је то повећање још и веће. Међутим, упркос рекордном буџету ситуација у пољопривреди чини се никада није била гора.
Воћари, свињари, ратари, повртари сви ће, према њиховим тврдњама, сезону завршити у губицима. На нерентабилну производњу жале се већ неколико година. Рад им оптерећују бројни проблеми. Понајвише прескуп репроматеријал, лоше цијене које постижу на тржишту, прекомјеран увоз воћа и поврћа што им онемогућава да продају све оно што произведу.
Ипак највеће муке задају им временске неприлике узроковане климатским промјенама јер им униште све што посију. Киша, суша и град ноћна су мора готово сваког пољопривредника.
Непријатељ који не мирује и не дозвољава им да планове спроведу у дјело те наплате мукотрпан рад. Тако је град ове године стао на пут воћарима у поткозарском крају гдје је стукао све што је могао. Јабуке, најдоминантнија воћна сорта када је у питању воћарска производња у Српској највише је страдала. Највећи дио рода завршиће у преради, односно у производњи сокова, ракије, џемова, чајева и компота. Прве класе биће мање од 30 одсто, што ће тврде воћари, утицати и на раст цијена јабука, које ни сада нису јефтине. Потрошачи у просјеку морају издвојити више од 1,5 КМ за килограм јабука што је за већину грађана прескупо.
Оно што је горе од самих цијена воћа и поврћа јесте чињеница да домаћи пољопривредници одустају од производње. У домаће се сви кунемо, а домаћег меса, млијека, сочних јабука, паприка, лубенице, парадајза, лука ускоро чини се неће бити. У посљедње три године половина воћара дигла је руке од тог посла. Ништа сјајнија ситуација није ни са повртарима. Све је мање произвођача, а самим тим и домаће хране, а ако се овако настави по свему судећи имаћемо кризу због недостатка хране јер је пољопривреда дефинитивно пред колапсом. Брзином свјетлости јуре ка дну које само што нису дотакли.
Како да превазиђу неповољан период пољопривредници изгледа не знају, не виде излаз за кризу, нити им се намећу рјешења за нагомилане проблеме. Нарочито за климатске промјене с којим не знају како да се носе.
Претјерано им не помаже ни струка, али ни надлежни. Као да питање опстанка домаће пољопривреде није од круцијалног значаја. Ко да се замара сељацима и њиховим проблемима кад политичка препуцавања и национална питања доносе далеко више поена код гласача.
Маћехински однос према пољопривреди и свему што је наше гура комплетно друштво у пропаст и то у моменту када на свјетском тржишту влада велика потражња за храном. Умјесто да ту тражимо шансу и ујагмимо свој дио колача дижемо руке као да сутра не постоји.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
