Колапс на локалу
Од 64 локалне заједнице у Српској ријетке су оне које немају проблема у својим буџетима, односно са приходовном страном.
Мање је новца. Знатно мање него што су планирали. А још мање у односу на прошлу годину.
Мањка новца за све и свашта, плате, стипендије, социјална давања, крпљење рупа на путевима... У том финансијском колапсу нико и не размишља о новим инвестицијама. О томе ће неке друге године, када буде боље... По свему судећи код нас пролазе године, односно деценије, док чекамо боље.
Курцшлус у локалним буџетима настао је јер се у њихове касе слива мање новца од расподјеле прихода од ПДВ-а, знатно мање него што су планирали, односно много мање него прошле године.
Приходовна страна је све тања, јер су на наплату Републици Српској стигла милионска задужења по основу спољног дуга. Од убраног новца од ПДВ-а приоритет су спољни кредитори па се прво измирују обавезе према њима, а оно што остане дијели се даље. Републичком буџету, оним локалним, те најмањи проценат у путарско предузеће "Путеви РС".
Приоритет је приоритет. Мора бити поштован. Ако ништа, бар у овом случају. И на њихову адресу иде највише новца. Не би ни дали кредите да их поштенски нису осигурали. Због тога су и заговорници да се ни у ком случају не иде у обарање стопе ПДВ-а или којим случајем не посеже за укидањем акциза.
Са адресе Трга Републике као прво образложење насталог земљотреса у локалним буџетима навели су да отплаћују кредите и за реализацију појединих инвестиција у локалним заједницама. Али нису навели да у те вишемилионске инвестиције нису укључени сви градови и 64 општине у Српској. Нису вјероватно јер се ради о пројектима који се реализују у локалним заједницама које се могу избројати на прсте једне руке. Па, 'ајде можда и двије.
Дакле, једнако испаштају сви. И они за које се Република Српска задужила да би биле реализоване инвестиције на њиховом подручју и они у које није уложена нити једна једина марка. Ови други су на највећем губитку. Ем нису добили инвестиције, а сада су остали и без пара од ПДВ-а. Хватају се за главу како да поправе финансијску слику буџета, а што је најгоре ни од надлежних не добијају никакву помоћ. Узалуд низ позива за састанчење, јер републички званичници те апеле нити чују нити виде. Или се праве да не чују и виде. Биће да је, најприје, ово друго.
Мала је вјероватноћа, на нивоу статистичке грешке, да би градоначелници и начелници добили било какву помоћ и након састанчења. Посебно сада када су све снаге упрте у сервисирање спољних обавеза тешких стотине милиона марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
