Колапс - дијагноза здравства

Драгана Орловић

Колико год појединци били глуви и слијепи за ове немилосрдне цифре, оне су, нажалост, реалност. И на крају, шта признање попут овога да нема пара значи некоме коме је лијечење пријеко потребно

Тик-так, тик-так... Одјекује једноличан звук из правца здравственог система у Републици Српској.

Вријеме немилосрдно истиче, док ова област тоне у све веће и веће финансијске проблеме. Колико је алармантно, чују пензионери, чују запослени у здравственим установама, чују обични радници... Чују сви!  Aли питање је да ли чују или се праве да не чују они који би то требало да чују?!

Да ли је финансијски неодржив, сувишно је и питати.

На то чак упозоравају и из самог Фонда здравственог осигурања РС, који у анализи одрживости финансирања обавезног здравственог осигурања у Српској у 2012. години истиче да здравственим установама недостаје све више новца. Један од главних разлога за то је, како истичу, пад прихода од доприноса, који је само у првом полугодишту 2012. године износио 15,29 милиона марака у односу на план.

Ипак, колико је ситуација алармантна, додатно показује и податак да за одрживо финансирање здравствене заштите и других права из обавезног здравственог осигурања, те задржавање постојећег обима и садржаја права осигураника и висина плата запослених у здравству недостаје минимално 127,3 милиона марака.

Како ријешити проблеме, како их превазићи?

Не знају ни у самом Фонду, гдје, једноставно, у својим анализама наводе да се постојећи проблеми финансирања не могу ријешити уштедама и рационализацијом појединих трошкова здравствене заштите, као што се то покушава учинити.

“Проблеми су системског карактера и њихово рјешавање превазилази ингеренције Фонда здравственог осигурања РС”, наведено је у анализи. Самим тим речено је све!

Једно питање се намеће, и мени, а и вама сигурно, а то је како ће се овај проблем у вези са недовољним приходима Фонда манифестовати.

И то је лијепо у анализи објашњено, а и логично -  кашњењем при плаћању обавеза, односно повећањем неизмирених обавеза, што пријети потпуном дестабилизацијом здравственог система.

Колико год појединци били глуви и слијепи за ове немилосрдне цифре, оне су, нажалост, реалност. И на крају, шта признање попут овога да нема пара значи некоме коме је лијечење пријеко потребно?

Све нас то опет враћа на шта друго, осим на онај једнолични звук... Тик-так, тик-так...

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана