Који Тегелтија?!
Предсједавајући Високог судског и тужилачког савјета БиХ Милан Тегелтија ухваћен је у недопуштеној, али не и незаконитој, радњи када се уз посредовање инспектора СИПА Марка Панџе састао са бизнисменом из Велике Кладуше Нермином Алешевићем, коме је немушто обећао да ће убрзати његов предмет пред Кантоналним тужилаштвом Сарајево, односно код главног тужиоца тог тужилаштва Далиде Бурзић.
Недопуштеној зато што предсједник ВСТС-а нема шта да тражи са било којом странком у било којем судском поступку, јер се то сматра непримјереним контактом и радњом, којом се доводи у питање независност правосуђа. Али није незаконито, јер не постоји прецизан члан закона који то стриктно забрањује, тако да истражни органи, када је ријеч о “инкриминишућем” видео-снимку објављеном прошле седмице, немају основа да против њега поднесу извјештај о почињеном кривичном дјелу или кривичну пријаву. Другим ријечима, Тегелтија није поступио морално, али није ни незаконито, а пошто се у БиХ због кршења моралних норми не иде у затвор, већ на виши положај и другу функцију, први човјек ВСТС-а нема разлога да се брине за своју судбину.
С друге стране, инспектор СИПА Марко Панџа, који се види на снимку како фино узима 2.000 марака за “поткивање”, вјероватно ће морати да се поздрави са својом полицијском каријером. Вјероватно му неће помоћи ни ако буде утврђено да је бизнисмен Нермин Алешевић, што је готово сигурно, незаконито направио поменути видео-снимак, јер ко год буде водио истрагу неће му бити тешко да документује и докаже да је Панџа заиста узео паре од Алешевића. Да ли ће инспектор у своју одбрану и даље тврдити да је новац узео да “поткује” предсједника ВСТС-а и како ће то доказати, тешко је рећи, али по свему до сада виђеном рекло би се ипак да Тегелтија није видио ни марке, бар од оних 2.000 КМ са снимка.
У сваком случају, сага Тегелтија ће се наставити, јер они који су га нациљали сигурно неће тако лако одустати. Било би добро када њихов циљ не би био само да њега уклоне са функције, већ да правосуђе у БиХ коначно постане независно и почне да суди ни по бабу, ни по стричевима. Међутим, парадокс је у томе што постоје озбиљне индиције да иза цијеле приче (и снимка) стоје, односно да се све одвија уз знање и благослов оних који су вршили реформу и који су најодговорнији за стање у правосуђу, дакле странаца.
А било би лијепо када би признали да њихова реформа није успјела, јер би то био први корак ка признању да није успио њихов пројекат по имену БиХ. Тегелтијина функција је мала цијена за такво признање. Макар се он звао и Зоран, а не Милан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
