Коцка (још) није бачена
Уз ових дана актуелну причу, у којој се у одређеном дијелу јавности глумци представљају као корективи друштва (што свакако и јесу), требало би свакако додати и ону гдје неки од њих, користећи своју популарност, промовишу и не тако хвале вриједне друштвене појаве.
Тако је, недавно, један од њих накратко замијенио даске које живот значе са свјетлима рефлектора.
Али не филмских и серијских, већ оних који се користе на сетовима за снимање реклама за ланац кладионица. За добар хонорар, наравно, што је легитимно и неспорно са те стране, али са добром дозом подупирања ионако чврстог темеља легла друштвеног порока, што према ријечима дугогодишњих бораца против зависности кладионице свакако јесу.
Само ово је, сложиће се многи, основа за конструктивну расправу која би, у сређенијим друштвима, вјероватно довела и до бојкота дотичног умјетника. То се код нас, наравно, неће десити јер је, као и многе друштвене аномалије, постало нормално да чак и неко ко би требало да представља друштвено-политичку или професионалну вертикалу то погази зарад ситног интереса.
Онај друштвени је бачен у ћорсокак, а муљ је још дубок и као друштво све више тонемо, бар кад је у питању ова проблематика. Нису само остварене личности једине које промовишу ове, како их стручњаци називају, назадне вриједности.
Кад је маркетиншки брејнсторминг у питању само небо је граница, тако да је већ одавно тренд да рекламни умови запослени у кладионицама на дневном нивоу шаљу понуде инстаграм инфлуенсеркама које добро наплаћују сваку експлицитну објаву са телефоном у руци на чијем екрану су упутства за будуће зависнике.
И ту нико не види ништа погрешно, ни они којима су “профит” и “циљна група” свете ријечи, а ни конзументи, махом млади људи и пубертетлије који ће уз друштвене мреже на списак модерних зависности ускоро уписати нову рецку.
Ово је извјесно, опет ће на задату тему стручњаци јер управо нова технологија убрзава трансформацију од успутне варијанте “један тикет у мјесец дана” до тешке дијагнозе патолошког коцкара.
Прокоцкани износи су различити, од 100.000 до 300.000 евра, баш као и судбине са разореним породицама, у неким случајевима и са трагичним исходима.
Као и код сваке зависности лијечење је тежак процес, индивидуално је свакако могућ и многи се боре и на крају испливају. Друштво још није и питање је да ли ћемо на тај начин икад сазрети, смоћи снаге и обзнанити да је коцка заиста бачена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
