Ко воли нек изволи

Данијела Бајић

Неписано је правило да сви годинама иду код истог фризера. Тај исти фризер годинама у вајбер групи одржава контакт са педесетак истих муштерија. То је својеврсна фризерајска традиција. На прву помисао нераскидива (“Не дам ником да ми пипне главу осим фризерке Раде!”: “Најбоље ти, комшинице, фенира Милана из Гундулићеве”).

Међутим, корона је прекинула и јаче традиције, тако је и ова пала због најједноставнијег могућег разлога. Од када владајући повикаше: “Поново ради фризерски салон, а (биоскоп само што није)” сви полетјеше да скрате врхове, обрију браде и ошишају се на нешто иоле смислено, а не импровизовано у кућној варијанти - тамо их је дочекало право изненађење. Вирус корона је био окидач да услуге мушког шишања са пет скоче на десет и више марака, све зависно од салона, док жене за фризуру која подразумијева скраћивање испуцалих врхова косе, прање и фенирање треба да издвоје најмање 20 КМ и то у неким забаченим мјестима. Стиче се утисак да, чим уђеш у салон, већ почне да ти откуцава својеврсни “фризерометар”.

Шта је једном мушкарцу дати десет марака за шишање мјесечно, ситница, рећи ће фанови новог фризерског цјеновника, толико дају за кутију - двије цигарета или одједном плате туру пића у кафани. Том логиком се воде углавном сви фризери, поредећи своје цијене са земљама региона па и шире, јер шта су они мање вриједни и битни у овом друштву. Можемо разумјети тешко стање, изгубљене дане када се није радило, мизерну помоћ државе, али побогу није само фризере погодила корона већ и оне који се шишају. На овом примјеру се, можда, најбоље види онај недостатак толеранције о којој за вријеме пандемије многи причају. Ништа боље ових дана не пролазе ни грађани који су закуцали на врата зубара, да би, између осталог, скинули каменац са зуба. И ту имамо вајбер групе, зубарску традицију немијењања муштерија па ни цијена, али све донедавно. На вратима приватних ординација их је, као и сваки пут, дочекала прељубазна техничарка, која је са још већим осмијехом на лицу испратила пацијента који је за ову услугу умјесто двадесетак платио чак 40 марака. Сви они дигли су цијене услуга, јер, како кажу, много новца потроше на куповину заштитне опреме и редовну дезинфекцију простора, која им уз све то одузима и додатно вријеме, током којег би могли да среде зубе код још бар два - три пацијента, јер су ионако ограничени, због епидемиолошке ситуације. Ипак, највећи проблем свих који се баве услужном дјелатношћу је то што су навикли да током љета имају навалу људи из дијаспоре те зачас зараде плату, а ове године то није случај па то покушавају да надокнаде како они кажу “благим” поскупљењем. Нису они једини који су, под изговором вируса корона и свих обавеза које је ова ситуација наметнула, кориговали своје цијене. Урадили су то и многи други, али само што нису толико популарни и “неопходни” као фризери, козметичари и зубари, који су свјесни да осмијех, фризура, лице и нокти неће да трпе. Према томе - ко воли нек изволи, мада је сигурно много оних који ће своје досадашње фризере, козметичаре и зубаре замијенити неким другим код којих су цијене нешто приступачније. Или бити сами своји мајстори.+

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана