Ко нас вози?
Сунце, киша, вјетар, снијег. Понедјељак, уторак и тако редом до недјеље. Из седмице у седмицу, мјесеца у мјесец године пролазе, а градски и приградски аутобуси круже улицама Бањалуке и "купе" оне који их често нервозно чекају да би стигли до циља.
Једни морају на посао, други код доктора, трећи по намирнице, до родбине, а неки, пак, под старе дане желе да "убију" вријеме и обиђу можда неке заборављене дијелове бањалучких насеља. Сви различити, са различитим циљевима, а повезује их превозно средство и возач, који у своје руке преузима животе оних који су само неколико секунди раније показали мјесечне карте или на лицу мјеста платили превоз до одредишта.
Да све није баш тако идеално, показала су посљедња дешавања на бањалучким улицама, односно тротоарима којима је прошао возач "Централа" и покренуо многа питања о безбједности оних који свакодневно свој живот стављају у руке оног за воланом на путу од једне тачке до друге.
Слика на терену, према првим резултатима, изгледа овако. Од 253 контролисана возача јавног превоза, њих 17 нема важеће љекарско увјерење. То су подаци саобраћајне инспекције, али, нажалост, постоје оправдане сумње да много таквих кружи бањалучким улицама и да су неки превозници, када су чули да се спремају контроле, брже-боље појурили да "свјеже" датуме напишу на већ постојећа (ко зна од када) љекарска увјерења.
То све повлачи и друго питање. Да ли је потребно да се догоди још нека вожња тротоаром или неком баштом да би надлежни изнијели на свјетлост дана податке, барем оне најосновније, о онима којима нас возе сваки дан. Од понедјељка до недјеље.
Возач без љекарског увјерења, и то валидног, издатог од валидне здравствене установе, скоро је исто као возач без возачке дозволе.
Једно без другог не иде у теорији, али поново се показало да је у пракси другачије. Све су прилике да се за воланом градских и приградских аутобуса смјењује и више од 17 возача који немају адекватно увјерење да су стварно способни да раде посао за који су плаћени и од којег прехрањују себе и своје породице. Посао им није лак, напротив. И више него одговоран и тога морају да буду свјесни сви, без изузетака и мање и веће одговорности.
Оно што се десило неки дан у Бањалуци, када је возач провозао аутобус (срећом без већих посљедица) тротоаром након што му је позлило, треба да буде и више него јасна опомена свима да муљажа и малверзација у градском и приградском, па и сваком другом превозу, не смије да буде. Јер, у тој игри су животи, а ту игру нико не би смио да игра. Ни понедјељком, ни уторком нити ниједним другим даном све до недјеље.*
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
