Ко нас тужи, а ко нам суди

У танчине се анализира шта и како се ради, шта не ваља, а шта је позитивно у једној земљи и њеном правосуђу, па тако и у БиХ.

Да судски поступци трају годинама, да судије и тужиоци раде за личне, а не опште интересе, да су им плате енормне у односу на обично становништво, зна се већ годинама.

Ова комисија само то потврди, али и изнесе поређења са другим земљама, при чему ови подаци изгледају пуно реалистичније.

Тако све добије на тежини када се црно на бијело види да правосуђе у БиХ гута више новца у односу на БДП него рецимо правосудне институције у Шведској, Норвешкој, Енглеској и другим развијеним земљама Европе.

Катастрофално је и када се види да, на примјер, у Албанији правосуђе у одређеним сегментима функционише боље него у БиХ.

Непримјерено је и срамотно да плата домаћих судија и тужилаца буде пет и више пута већа од примања осталих радника у земљи. Не заборавимо, при томе, да судије и тужиоци никоме не одговарају за свој (не)рад.

А то потврђује и извјештај које је урадило Министарство финансија БиХ, гдје се види да је за само првих шест мјесеци правосуђе потрошило више од 25 милиона марака, а на шта и због чега, никоме није јасно, јер у ладицама стоји више од два милиона неријешених предмета.

Реформе у правосуђу БиХ трају годинама, домаћи руководиоци не раде ништа да их спроведу ефикасно, чак и признају да се стратегија реформе није одмакла од почетка. Поједини, пак, тврде да су за све криви странци који су од почетка покушавали да у БиХ направе правосудне институције по својој мјери, па су на крају издејствовали хибридни систем који нема никаквог смисла ни логике.

Када и како ће се запослени у правосудним системима БиХ почети озбиљно бавити својим послом никада се није знало, па тако ни сада.

Анализирање онога што је Европска комисија утврдила можда и почне пред крај ове године, када преведу извјештај, јер им је за превод претходног из 2010. године требало чак три мјесеца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.