Ко нам учи дјецу?!
Седам наставника који су прошле године изгубили радно мјесто у основним школама у РС због свог здравственог стања озбиљно су упозорење на недовољно строге контроле људи који раде са дјецом.
Безбједност основаца мора бити на првом мјесту, иако просвјетари, за које је утврђено да пате од психијатријских поремећаја или неке заразне болести могу да угрозе и колеге.
Прије почетка сваке школске године просвјетни радници обавезно пролазе систематске прегледе, али се поставља питање колико су ове контроле детаљне?!
У Заводу са медицину рада и спорта РС су казали да се душевне и болести зависности тешко откривају, па ко онда може гарантовати родитељима да су им дјеца у школама сигурна?
Можда се већина родитеља више плаши да њихови мезимци “не покупе” неки бацил иако су притајене психопате, алкохоличари и наркомани много гласнији аларм за узбуну.
Није само под знаком питања квалитет знања које наставници са психијатријским проблемима преносе дјеци, већ и модели понашања које им сервирају.
Веома је важно апеловати на родитеље да се укључе у ову проблематику, али је још важније да просвјетни радници и директори школа не чувају леђа колегама који свој посао обављају несавјесно.
Разумљиво је да се просвјетари свакодневно суочавају са стресним ситуацијама, што доводи до тога да након неколико година чашу прелије једна кап.
Управо због тога би психичко здравље учитеља, наставника и професора требало бити чешће контролисано. Какве генерације можемо очекивати ако им нећемо обезбиједити стабилан и здрав образовни кадар?
Истина је да школама финансирање систематских прегледа сваке године представља огроман издатак, али, то не смије бити препрека да се здравље просвјетара контролише ако је потребно и неколико пута годишње да се једног дана ситуација не би отела контроли.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
