Ко је бирао, а ко изабрао

Ведрана Кулага Симић

Како се у БиХ вјешто “гради” изборни инжењеринг, најбоље су показали они који су, гле чуда, изразили жељу да тог седмог октобра буду становници Сребренице, а идуће јутро донијело је сасвим другу стварност. Од тих фиктивних душебрижника ни трага ни гласа, па ни кофера, али ипак чисто сумњам да су их и понијели, јер су и сами знали да осмог октобра више никад неће бити ту

Прича о локалним изборима у БиХ полако добија епилог, барем када се ради о свему споредном што је пратило ову демократску тековину савременог свијета, да су грађани ти који одлучују ко ће их представљати у власти.

Локални избори би требало да одразе вољу оних који гласају и који тиме желе да допринесу бољем сутра оних који имају мјесто пребивалишта у одређеним локалним заједницама.

Aли, да ли је то увијек тако? Не! То су показали и доказали протекли локални избори у БиХ и који су објелоданили све оне ставке које је потребно мијењати у Изборном закону, да би се заиста радило о избору грађана, а не неких интересних група.

Aко се објективно погледа цијели посљедњи изборни процес у БиХ, почев од дана објављивања избора до затварања бирачких мјеста, преко бројања гласова до изборних резултата, у сјећању ће нам остати и ствари које су, нажалост, оставиле и најјачи печат цијелом овом процесу.

То су изборни инжењеринг, махинације и малверзације које су посвједочиле свему, само не стварној вољи оних грађана који своје мјесто пребивалишта не мијењају зарад неких ситних интереса.

Како се у БиХ вјешто “гради” изборни инжењеринг, најбоље су показали они који су, гле чуда, изразили жељу да тог седмог октобра буду становници Сребренице, а идуће јутро донијело је сасвим другу стварност. Од тих фиктивних душебрижника ни трага ни гласа, па ни кофера, али ипак чисто сумњам да су их и понијели, јер су и сами знали да осмог октобра више никад неће бити ту. Мада, можда су се и задржали још који дан, односно онолико колико је потребно да се одјаве из Сребренице и да задовољни оду кућама, срећни јер су испунили своју мисију и нарушили изборни процес и демократију.

Једна од институција која би требало да стане у крај оваквим појавама - Централна изборна комисија, остала је везаних руку. Они који су требали да дигну глас и руку против инжењеринга, крађе и уцјена, остали су нијеми и пасивни. Приклонили су се струјама које су харале изборним штабовима и које очигледно наређују и њима самима.

Због тога би, осим дешавањима на биралиштима, истражни органи требало да се позабаве и појединим члановима ЦИК-а који су “пропустили” да виде и пријаве све што на изборима није ваљало, а изборе који су на такав начин неким кандидатима донијели побједу, пониште. То би се онда звало демократијом, овако можда нам се по ко зна који пут понови Сребреница.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана