Ко је безбједан
Одлично је министар правде БиХ Бариша Чолак оцијенио ситуацију, у којој због пријетњи, праћења, фотографисања и угрожене безбједности страхује главни тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин кад је рекао да је то једноставно, страшно.
Ипак, шта рећи и помислити о држави у којој је већ годину и по главни тужилац, како се сам увјерио, под присмотром и коме је, према сопственим сазнањима, живот угрожен само, због тога што ради свој посао.
Јер, заиста, каква је то држава у којој главни тужилац свакодневно страхује за своју безбједност, и то с разлогом, јер располаже информацијама "да треба добро да се чува"?
Може ли, и у којој то држави, главни тужилац квалитетно да обавља свој посао ако је под сталним притиском који се и врши с намјером да се исти "позабави собом", умјесто послом који би требало да обавља?
Шта у држави, у којој главни тужилац стрепи за свој живот и живот своје породице, могу да очекују милиони обичних, просјечних становника у ситуацији кад се, случајно, пословно или намјерно, мало замјере неком погрешном моћнику?
Очигледно је да су до сада, у "случају Барашин", институције надлежне за безбједност становника, као и оне формиране за обезбјеђење ВИП личности, скоро потпуно заказале. Ово "скоро потпуно", јер се срећом, још није десило оно најгоре о чему говори сам Барашин, и за шта често добија упозорења.
Да нешто није у реду са радом полицијско-безбједносних структура кад је у питању Милорад Барашин, дало се примијетити још у фебруару прошле године послије провале и пљачке стана који је користио у Сарајеву.
Не само да тада током увиђаја и истраге, нису испоштована основна правила и неопходне процедуре, него тај полицијски посао, за који је надлежан МУП Кантона Сарајево, до данас није дао ама баш никакве резултате.
Барашина, у вези са тим случајем, никад нико није позвао да да изјаву, нико га из полиције и надлежних истражних органа није чак ни питао шта је однесено из стана.
Већ тада било му је јасно да нема никакву заштиту него, напротив, да се ради о посебној врсти притиска и о специјалном рату који је услиједио и који траје до данас.
Како је Тужилаштво БиХ приводило битне истраге о страдању Срба крају, исто као афере попут оне "рекет СДП-а", те како је функција главног тужиоца постајала све занимљивија разним интересним сферама, тако се Барашин сваким даном налазио под све већим притиском с више страна.
Притисци се на томе, сигурно, неће зауставити. На потезу су институције правне државе, ако таквих уопште има и ако је БиХ држава.Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
