Ко диже просјек?
Плате у Српској расту, али у јавном сектору. Захваљујући томе стигли смо до бројке од 1.189 марака просјечне плате исплаћене у септембру, с којом се дичи премијер и његови министри у Влади Српске.
Обећавају да ће просјек и даље расти, расти. Нема сумње и да хоће, јер је најављено да ће плате корисницима буџетског новца бити увећане већ за два мјесеца. Па онда, могуће и након три. Након што виде шта ће анализа показати. А нема сумње да ће у том документу с брдом статистичких показатеља бити наведено да им треба дати више. И нека им.
Али шта је с друге стране с платама у реалном сектору? Нико их не спомиње. Као што су ријетко биле предмет било какве расправе у овој години. Буде и потегнута нека расправа и обећања која убрзо спласну и оду у заборав. Тако да нема сумње да ће иста пракса расправе бити задржана и у идућој години.
Радницима у привреди једино што је остало јесте то да куме и моле послодавце да им повећају плате. Или пак да траже везу да се смјесте у неку од силних нам републичких институција, које су сигурни извор мјесечних примања која расту, а која ће и даље да иду узлазном путањом. Мада у данашње вријеме није тако тешко као раније доћи до позиције службеника. Не треба ту баш неког труда и нека велика штела као прије, јер је и јавни сектор напустило велики број службеника.
Многе је, како бирократа, тако и раднике из привреде пут Европе натјерала она реченица која је претходних година владала тржиштем: “Ако нећеш ти, има ко хоће”. Е, нема више, тих што хоће.
Њима су широм врата отвориле земље Европе и примиле их да раде за њих и стварају за њихову земљу. Врате се они кући, али само да посјете своје најмилије и оставе им који евро да могу преживјети мјесец како треба.
Због свега тога у посљедње вријеме примјетан је напад јавног сектора на приватни по питању отимања радника. Наравно, први на том списку су они који познају “некога”, а након сумње да ће након њих на ред доћи и они који немају штелу да се увале у неку од републичких институција.
Јер једноставно људи су отишли, одлазе и одлазиће све док не дође до неког значајнијег скока плате од које ће моћи да живе како треба и како доликује. Махом ће, наравно, да напуштају као и до сада приватни сектор.
Рат за раднике између приватног и јавног је почео, а нема сумње да ће да потраје. Битку ће по свему судећи да изгуби приватни, јер плате службеницима расту, а у привреди стагнирају или пак буду повећане уз силне молбе радника. Поред тога, ни најаве из Владе од само прије два мјесеца да ће доћи до смањења пореза и доприноса у корист повећања плата радника у привреди није видљива у предложеном буџету за идућу годину што побољшава резултат Владе, а наглашава губитак привредника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
