Књига спала на три слова
Негативни демографски трендови одавно нису новост у мањим локалним заједницама у Републици Српској, гдје се годишње заљуља тек понека колијевка. Број умрлих током године у малим рубним општинама одавно већ превазилази број рођених, а свака та општина из године у годину корак је ближе изумирању.
Бијела куга хара Српском и узима данак, а то на неки начин потврђују и најновији подаци о броју дјеце уписане у први разред основне школе. Подаци надлежног министарства показују да школско звоно од септембра до септембра окупља све мање првака. Најтужнији подаци уочи нове школске године стижу из Калиновика, гдје ће на јесен у клупу сјести свега три првачића.
Осим Бањалуке која се релативно добро држи о овом питању, ријетко која општина или град могу да се похвале великим бројем рођених, па самим тим и већим бројем школараца. За тако лошу демографску слику криви смо сви помало.
Млади су, нажалост, посебно у мањим срединама, одавно спаковали кофере и отишли преко границе, јер нису имали услове да стварају породицу на прадједовским огњиштима. Са факултетским дипломама на бироу за запошљавање чамили су годинама, а онда одлучили да гнијездо свију под неким туђим небом. Тако су села широм Српске опустјела, а школе се једна по једна гасе, а једном када катанац осване на вратима, никада се више отворити неће. Нису само одласци са ових простора допринијели поражавајућој статистици. Млади се, нажалост, све рјеђе одлучују на брак и оснивање породице. Заокупљени су каријерама и чекају да им се све коцкице у животу посложе, а породицу стављају на посљедње мјесто.
Чекајући сигуран посао, плату и кров над главом, жене постају мајке са тридесет година. На прсте се могу избројати парови који се одлуче да имају троје и више дјеце.
И док се трудимо да све друго створимо, породицу стављамо на посљедње мјесто, а требало би другачије, јер породица је и темељ и кров сваког друштва. Иако носе велики терет, млади нису једини кривци за такву ситуацију. Колико су криви они, толико кривицу носе и надлежне институције које би требало више да се позабаве останком и опстанком на овим просторима. Није да није учињено ништа. Одређене мјере пронаталитетне политике су скројене и значајне су, али нису довољне.
Једини начин да Српска побиједи бијелу кугу јесте да ојача привреду, да се отварају радна мјеста, што би зауставило одлив становништва, а младима улило наду у бољу и свјетлију будућност, а онда би и првачића било све више.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
