Кинеско (не) значи да је лоше
Заиста није за чуђење ако вам се неко пожали како му је, неколико дана након куповине, једна од двију бежичних слушалица бесповратно отказала послушност. Или да је пуњач престао да пуни телефон, а да га нисте два пута поштено искористили. Поготово ако су наведени уређаји произведени у Кини, јер је уобичајено мишљење да роба која потиче са истока квалитетом не може да се мјери са оном са запада.
Иако су у посљедњих 10 - 20 година и технологијом достигле америчке стандарде, уз опаску злих језика да су их у бројним сегментима и копирале, лош глас из претходног периода о “катастрофалном квалитету” остаће кинеским компанијама као негативни пришивак до ко зна када, хтјеле то оне или не. Међутим, да ли је то у стварности заправо и тачно и да ли стварно треба да страхујемо након што купимо било шта што има кинески предзнак? Наравно да не.
Кинески производи су у свијету одавно престали бити синоним за неквалитет, а крајње је вријеме да се и код нас руше неке од предрасуда које смо имали о кинеским брендовима.
Недавна анегдота једног овдашњег политичара који је имао блиски сусрет са роботом у једном пекиншком лифту заправо је одраз такве теорије. Поред тога што производи који воде поријекло из Кине квалитетом и те како могу парирати неким водећим брендовима, због неизвиканости и мање агилног маркетинга од западног имају и реалније цијене, а уз то пружају очекивани квалитет.
У међувремену, док се и на овим просторима избистри тржиште и купци коначно схвате да све што је кинеско не мора да значи да је фуш - наша логика конзумеризма плута у потпуно другачијим каналима комуникације, невезано за главну струју. Нас не интересује квалитет јер, због пољуљаног стандарда и вјечне транзиције, прво што гледамо је цијена производа. Ми се, заправо, само прилагођавамо и купујемо онолико колико можемо и шта можемо.
То је у великој већини случајева управо роба која потиче из најмногољудније земље на свијету, кажу подаци Управе за индиректно опорезивање. Од јануара до краја маја у БиХ је из Кине пристигао 91,1 милион килограма разних производа у вриједности од око 400 милиона марака. За исту тежину роба са апада би новчано засигурно била пуно “тежа”.
Логика је једноставна, временски нека ради колико ради, а цјеновно је повољна јер не задире пуно у кућни буџет. Све су прилике да се таква ускоро неће мијењати, све док се не побољша куповна моћ становништва. Док је на ниском нивоу, гураће увоз кинеске робе на наше тржиште, а сигурно је да јој нико неће “гледати у зубе”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
