Кијевски зид
Крај рата у Украјини није ни на видику, штавише пријети да прерасте у отворени сукоб НАТО-а и Русије. Ниједна страна не може себи дозволити да буде губитник у овом необјављеном рату, који би у најцрњем сценарију могао ескалирати и у нуклеарни.
Русија не може себи никако дозволити да изгуби, јер би то водило ка њеном распаду, а што је и главни циљ стратега из Вашингтона. Истом логиком се руководи и НАТО војни савез, јер би он на тај начин изгубио свој кредибилитет, али би угрозио и њихову моћ и хегемонију коју су спроводили у име САД. Све више личи на борбу два овна на брвну.
Да ствари никако не иду у добром правцу, односно иду ка даљој ескалацији, говоре и огромне количине наоружања које се шаљу на адресу Кијева, али и одобрење Украјини да западним далекометним ракетама може гађати по унутрашњости Русије. Једна од њемачких компанија отвара чак фабрику вриједну 150 милиона евра за производњу граната 155 милиметара. Једном кад се захукта војноиндустријски комплекс, који све више улази у ратни режим, тешко је причати о мировним рјешењима.
Поједини британски медији су чак објавили да се у сједишту НАТО-а разматрају коридори преко којих би се војна техника и људство, негдје око 300.000 војника, могли пребацити ближе граници са Русијом. Најратоборније су балтичке земље из којих поручују да би на источни фронт могли послати своју војску уколико Русија настави са војним напредовањем и заузимањем неких од стратешких тачака у Украјини.
Тако нешто најављује и француски предсједник Емануел Макрон, заборављајући при томе да помене да се велики број страних плаћеника и инструктора већ извјесно вријеме налази на просторима Украјине. Из Москве су тим поводом одаслали јасну поруку да би у том случају све мете могле бити легитимне.
Који су онда могући сценарији? Први је већ поменути, отворени рат НАТО-а и Русије. Други је да у неком тренутку одређене западне снаге са плавим шљемовима уђу у Украјину, а што би водило ка подјели Украјине и прављењу такозваног кијевског зида, налик оном Берлинском. Интересантно код овог другог сценарија је што би обје сукобљене стране, НАТО и Русија, могле прогласити побједу. У оба ова случаја од саме Украјине не би остало готово ништа. Што би рекли неки званичници НАТО-а, зарад виших циљева колатерал је неопходан. То што се тај колатерал мјери људским животима, њих нимало не тангира.
Нажалост, формирање својеврсног клина НАТО савеза на подручју Индопацифика говори нам да се након Украјине спрема нова глобална неуралгична тачка. У преводу, није у току трећи свјетски рат, већ је свијет у рату. Некима је очигледно досадно живјети у миру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
