Казне за посланике

Основни разлог за то је што народни трибуни не поштују правила која су сами прописали и ријетко им пада на памет да у тачно прописано вријеме уђу у скупштинску салу.

Ово је само један од показатеља колико озбиљно они које је народ изабрао схватају позив који су одабрали.

Када и почне засједање, веома ријетко су присутни сви посланици. Доказује то и податак из прве половине ове године када су одржане укупно 23 сједнице, а на само двије су били сви изабраници народа.

Поред тога, поједини који и присуствују редовније вијећању у законодавном дому, никада ништа не проговоре, не анализирају законе, не предлажу иницијативе за побољшање неке области... Једноставно сматрају да не треба то да раде, да их је народ бирао да само сједе, ћуте и примају плату.

Не разумију они да им је исти тај народ омогућио да мјесечно у џеп стрпају по 3.000 КМ, па да би бар једном годишње требало да се заузму за његове, а не само за личне интересе.

Елем, такви ће ријетко икада и проговорити и осјетити се кривим што живе на основу нерада.

С друге стране, постоје они посланици који када и проговоре, боље да то и не ураде. Постоје они који користе мандат само да би галамили, тако изгледа као да нешто раде. А постоје и они који не знају шта један народни посланик у ствари треба да ради, па тако положај користе за личне обрачуне, вријеђања, подсмијавања...

Посланика нема у мјесним канцеларијама, народ поједине не види ниједном током мандата, а постоје и они који никада не прочитају ниједан закон, а гласају за њега, или га одбијају.

Много је недостатака у прописима што се тиче рада посланика и сва ова питања би требало јасно дефинисати. Какве обавезе има посланик према народу који га бира, како представља тај народ и који је његов крајњи резултат који је постигао у корист народа.

Надамо се да ће најављени кодекс понашања посланика у РС, који би требало да буде донесен до краја године, ријешити бар нека од нерегулисаних питања.

Он би требало да пропише санкције за оне посланике који не поштују народ, да их удари по џепу јер ону да "нема хљеба без мотике" поједини више не разумију. Наравно, постоје они који су заслужили радом да и не дођу на вријеме на сједницу, да понекад неког и прозову, нераднике првенствено. Њих је, нажалост, веома мали број.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.