Казани
Језива је била судбина Срба који су почетком рата остали у Сарајеву. Само један од примјера за то да је још увијек велико питање да ли ће икад ико за те ратне злочине почињене над њима одговарати, јесте и чињеница да је Кантонални суд у Сарајеву јуче ослободио свих оптужби Самира Бејтића, јединог осумњиченог за ратне злочине над Србима на сарајевском локалитету Казани.
На суду је речено да на основу доказа и изјава свједока није утврђено да је Бејтић извршио кривична дјела која му се стављају на терет. A Бејтић је био оптужен да је на Казанима убио Зорана Вучуревића и тијело му спалио, да је у команди Десете брдске бригаде Aрмије РБиХ премлатио припаднике те јединице Ергина Николића и Душана Јовановића, послије чега су их на Казанима убили. Оптужен је и за злостављање Предрага Шалипура и Бранислава Радосављевића који су такође убијени на Казанима. Бејтић је ослобођен и оптужбе за помагање Мушану Топаловићу Цаци у убиству Божидара Шљивића.
Ни остали осуђени припадници Десете брдске бригаде нису осуђени за ратни злочин него за убиства, а казне које су им изречене су износиле од десет мјесеци до шест година. Породице жртава с правом кажу "лакрдија"!
За злочине није одговарао ни командант Десете брдске, предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић Цацо јер је убијен у Сарајеву 1993. године послије обрачуна његове бригаде са војном полицијом. Цацу је, по свему судећи, уклонио Изетбеговић, јер је био незгодан свједок и извршилац злочина, иако су се за вријеме рата "од миља" звали син и дедо.
Изетбеговић је почетком рата са Бисером Турковић посјетио Цацине јединице на Требевићу, гдје се налазе Казани и том приликом су њих двоје похвалили Цацу. Везе међу њима испреплетене су до те мјере да онај ко иоле загребе испод површине не може да их не види.
Поред свих очигледних доказа за злочине на Казанима, нико, од Aлије Изетбеговића, преко Цаце, па до Бејтића није, нити ће одговарати иако је сасвим познато да је одсјечена српска глава била услов за припадност Цациним јединицама. Такво је правосуђе БиХ - лакрдија!
"Случај Казани" показује да је дјеловање бх. правосуђа лакрдија чијим радом руководе и одлуке доносе поједини представници међународне заједнице. То се поклапа са интересима бошњачке политичке јавности, али је далеко од правног дјеловања које би водило суживоту у БиХ.
Дубока реформа правосуђа БиХ потребна је хитно, и зато је неопходно да се нова рјешења и закони у реформи правосуђа нађу на нивоу ентитета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
