Казани

За један од најјезивијих ратних догађаја у протеклом рату раније је, највјероватније због "прања" пред представницима међународне заједнице, осуђено неколико припадника Армије РБиХ на мале затворске казне. Осуђени су због убиства, а не, како је требало, због ратног злочина.

А једини осумњичени за ратне злочине над Србима на Казанима Самир Бејтић, и поред необоривих доказа и свједока, ослобођен је свих оптужби 2011. године.

А Бејтићев саборац Сеферовић на суђењу је све описао до у детаље: како је Бејтић Ергина Николића ударио сабљом у врат и како је одсјекао главу Душану Јовановићу, како их је затим бацио у јаму. Свједочено је да је ножем избо Предрага Шалипура, заклао Бранислава Радосављевића. Да је мучио и убио Зорана Вучуревића и Божидара Шљивића.

Иако постоји војна, кантонална пресуда о томе у којој је све то прецизно описано, Бејтић је ослобођен чак и оптужбе за физичко злостављање.

За ратни злочин на Казанима, дакле, нико никад није осуђен иако је општепознато да су припадници 10. брдске бригаде Армије РБиХ током прве двије године рата скупљали Србе на улицама Сарајева и одводили их на копање ровова. Послије обављених послова они су мучени, заклани, бачени у јаму.

Свједоци су навели и да је уписница у ту "елитну јединицу" била да се бар једном Србину одсијече глава и баци у Казане. Срби су, прије бацања у Казане, често усмрћивани и тако што су везивани за два камиона који су их черечили.

Ако за све то постоје докази и свједоци, а постоје, и ако и поред тога ту нема казни за ратни злочин, а нема их, нада у правилан, законит рад правосудних институција БиХ, а затим и у суживот, је минимална. Ипак, не треба престати вјеровати у право и правду и зато треба наставити сакупљати доказе и тражити свједоке. А њих је све више.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.