Капитални аутомобил

Жељка Домазет
Капитални аутомобил

Док обичан свијет свакодневно пребире по празним џеповима и новчаницима из којих не може више да извуче ни за хљеб, дотле званичници БиХ, који су се већ одавно одвојили од базе о којој би по слову закона и функције морали водити рачуна, свакодневно арче новац пореских обвезника.

Примјера је свакодневно напретек. Најновији је онај који се тиче захтјева за куповину аутомобила замјенику предсједавајућег Дома народа ПСБиХ Илији Филиповићу који је потписао предсједавајући Колегијума ове институције Сулејман Тихић.

Да иронија буде већа, захтјев за куповину аутомобила потписан је 15 дана прије него што је и усвојен буџет институција БиХ за ову годину. Док је вођена жучна расправа о томе да ли ће буџет институција БиХ бити усвојен или неће, док се јавности тврдило да за ову годину нису планирана средства за набавку нових аутомобила, неким чудом се новац однекуд створио.

Очигледно је да је све добро излобирано и издоговарано усменим контактима и везама, па је цијела прича завршена иза очију јавности и у средствима која су повећана за капиталне инвестиције нашао се простор и за једног четвороточкаша. Капиталне инвестиције, дакле, за капитални аутомобил.

Свему овоме ваља додати и чињеницу да је за потребе челника Парламента БиХ из буџета институција БиХ, а са грбаче пореских обвезника током 2007. и 2008. године купљено шест аутомобила за чију је набавку спискано 421.000 марака. Када се овоме дода и 70.000 марака које су из капиталних инвестиција намијењене за куповину још једног аутомобила јасно је због чега 14 година послије ратних сукоба по многим бх. беспућима живе заборављене избјеглице свих националности које и данас немају кров над главом, струју, воду или пут.

До њих сигурно неће стићи удобна возила бх. званичника. Важни "државни преговори", заштита националних интереса, прича о евроатлантским интеграцијама, патриотама, издајницима, злочинцима и жртвама, као и сва друга наклапања којом је затрована домаћа политичка сцена, пада у воду када јој се прислоне набавке скупих аутомобила и путовања по свјетским метрополама.

Када се све ове чињенице поредају једна поред друге јасно је да је прича о националним интересима и бризи за народ само пука магла за наивне.

Нико не спори да званичници БиХ треба да имају одређене бенефиције и да због природе посла који обављају треба да се возе аутомобилима, али у вријеме економске кризе када институције БиХ енормна средства троше на закупе, плате, путовања, одвојен живот и све друго, куповина нових, брзих и безбједних четвороточкаша је срамота од које би поцрвенио свако ко има иоле образа.

Ови босанскохерцеговачки су га већ давно изгубили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана