Кап у мору
Цијене на бензинским пумпама у Републици Српској незаобилазна су тема међу грађанима већ мјесецима, јер готово да нема јутра да на некој од пумпи не осване нова цијена, за фенинг или два виша.
И тако мало-помало, литар горива зачас пређе три и по марке. Нафташи, наравно, за сва негодовања потрошача имају већ унапријед припремљен одговор да је барел на свјетској берзи поскупио, да је нафта берзанска роба и да они само реагују у складу са дешавањима на тржишту.
А реагују експресно, преко ноћи, баш као да је тог момента она нафта која је у свијету поскупјела стигла и до њих.
На исти начин не реагују када иста та берзанска роба на тржишту појефтини, па барел досегне историјски минимум. У том случају на нашим бензинским пумпама продају се залихе које су набављене по оним вишим цијенама и не може тек тако да појефтини.
Ту причу већ и врапци на гранама знају. И ником ништа.
Инспектори наводно чешљају пумпе, утврђују неправилности и издају прекршајне налоге. Посљедњи поход тржишних инспектора на 30 бензинских пумпи показао је да су у 19 њих пронађене неправилности, те написане казне у вриједности од 175.300 марака. У контроли прије те, од марта до јула, написали су казне “тешке” 1,67 милиона марака.
И опет никоме ништа. Тресла се гора, родио се миш.
Очигледно је да су те казне, колико год нама обичним смртницима звучале високе, заправо само кап у мору, јер уз енормно поскупљење горива нафташи су зарадили и за себе и да плате казну, и опет су у плусу, јер да нису, не би се из мјесеца у мјесец понашали исто.
Јасно је свима да је на сцени безобразлук и бахатост појединаца који имају подршку оних који доносе одлуке, или ће у октобру да се боре за позиције које ће им то омогућити. Јер да није тако, послије сваке те инспекцијске контроле знали бисмо јасно на којој пумпи су утврђене неправилности, ко се то огријешио о закон, а све на штету грађана. Не мора да значи да су баш сви. Можда има и оних који од првог дана раде све по слову закона и код којих инспектор нема ниједну замјерку. Али ми то не знамо.
Не знамо, јер се о именима не прича. А требало би именом и презименом да се зна. Овако, сви су исти у очима грађана, који платама и пензијама не могу да стигну сва могућа поскупљења.
Стиче се утисак да свака та казна дође као награда онима који раде шта хоће и како хоће. Све док их не затворе на седмицу, двије или мјесец, док не остану без фенинга зараде, очигледно је да ћемо из дана у дан сипати све скупље гориво. Или ћемо сви на бицикле и тротинете.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
