Кап у мору

Занимљиво је да за свако поскупљење увијек постоји оправдање у поскупљењу нафте и нафтних деривата, док са друге стране и у доба када је цијена горива драстично падала, тим темпом нису падале цијене намирница.

Међу најочигледнијим и највећим поскупљењима је свакако раст цијене уља па за литар, у зависности од произвођача, грађани издвајају и више од четири марке. Одувијек се све ломило преко леђа потрошача, који својим платама и пензијама не могу да обезбиједе ни оно основно. Тако је и данас.

Да није помоћи од чланова породице из иностранства и рођака, многи би још теже састављали крај с крајем. Имајући у виду чињеницу да дознаке из иностранства константно расту, очигледно је да многи тим новцем крпе рупе у кућном буџету, који је попут швајцарског сира. Само у другом кварталу ове године по том основу у БиХ је стигао 741 милион марака, док је за пет година дијаспора послала 14,88 милијарди марака.

Да би донекле заштитили потрошаче Влада Српске јуче је донијела одлуку да смањи марже на основне животне намирнице, односно маржа се у промету на велико спушта са осам на шест процената, а у промету на мало са десет на осам процената, а све с циљем заштите становништва.

Међутим када се саберу сва поскупљења, ово смањење од два процента је кап у мору. Наравно да је сваки, па и најмањи корак који води ка заштити права потрошача добар, али је немогуће не запитати се зашто тај корак није учињен раније. Марже снижене за свега два одсто тешко да ће имати неки значајан ефекат на кућне буџете, јер су поједине цијене протеклих мјесеци порасле и до 50 одсто. Све је поскупјело толико да ни породице са двије плате не могу да саставе крај с крајем, а камоли они са најнижим пензијама и минималцем. Раст цијена треба ограничити, али свакако треба размишљати и у правцу да енормна поскупљења прати и раст примања запослених у Српској. Веће плате не само да ће допринијети побољшању животног стандарда, већ ће многима бити довољан разлог да престану да размишљају о одласку у иностранство, а радећи овдје доприносиће и пуњењу буџета Српске. Вријеме кризе, несташице и дивљања цијена свакако је прави тренутак да се више окренемо домаћој производњи.

И у јеку пандемије најлакше је било онима који су имали парче земље на селу на којем су произвели кромпир, паприку или неко друго поврће, јер су се, ипак, мање "консултовали" са новчаником прије одласка у куповину. Српску је запљуснуо снажан талас поскупљења, а на надлежнима је да ураде све што могу да би помогли онима који још вјерују у будућност под овим дијелом неба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.