Камен спотицања
Привреда Републике Српске и БиХ непрестано је на удару неповољних вјетрова. Пословање отежавају мањак тржишта, недостатак стручног кадра, честа поскупљења сировина, непредвидивост усљед глобалних кретања, пад потражње, па чак и временске непогоде.
И ти проблеми се углавном јављају спорадично. Једне године актуелан је један, друге други и тако укруг. Али ту је и један каменчић који је стални камен спотицања, непрестано жуља ципеле домаће привреде.
Пословање у сивој зони у БиХ и РС од рата па наовамо највећа је рак-рана наше економије. што легалним привредницима представља препреку за даљи раст и развој. А раширила се на готово све гране привреде и попут бршљана стегла оне који раде по слову закона.
Нелојална конкуренција присутна је у саобраћају, трговини, пољопривреди, у фризерској и козметичарској дјелатности, ама свуда.
Појава интернета још снажније је погурала рад у сивој зони. На друштвеним мрежама је море профила путем којих из свог дома препродају разну робу. Гардероба, сатови, парфеми, козметика, постељина, бијела техника па чак и намјештај и разне кућне потрепштине које купују у познатим европским трговинама па препродају на тржишту БиХ и Српске по далеко вишим цијенама.
Платформе “Инстаграм” и “Фејсбук” користе и многе младе дјевојке које се баве шминкањем, израдом вјештачких ноктију, масажом и слично. Море је и профила на којима се нуде посластице, кифлице и разне друге ђаконије које израђују домаћице у топлини свог дома, далеко од очију инспектора.
Кору хљеба илегално зарађују и декоратери, аутомеханичари, фотографи, зидари, молери, па чак и музички бендови. У мањим мјестима општепристутна је појава возача који таксирају на дивље, што је поједине превознике натјерало да угасе линије јер су им преотимали путнике.
Све теже да домаћем тржишту опстају и рентакар агенције јер се уназад неколико година суочавају са нелојалном конкуренцијом која је из дана у дан све већа. Како би том проблему колико-толико стала у крај, инспекција је најавила појачане контроле на том пољу. Поставља се питање колико то може уродити плодом. Без системске подршке и измјене закона, нешто јачи надзор инспектора мало шта може промијенити.
Република Српска би снажније требало да се ухвати у коштац са сивом економијом која државни буџет годишње оставља без стотина милиона марака, а што надаље онемогућава јачање земље и раст животног стандарда сваког појединца.
Потпуно је јасно да власт зазире од строге примјене закона јер се плаши могуће одмазде и губитка гласова од стране оних који послују у сивој зони, али морају схватити да на овај начин губе сви и да ситуација полако, али сигурно измиче контроли.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
