Како?
Станови у Републици Српској су све скупљи, а цијена квадрата у највећем граду на појединим локацијама прелази невјероватних 4.500 марака. Упркос износима које многи могу само да сањају, јер за један квадрат у најбољем случају морају да раде пола године, потражња за становима је никад већа.
Како? Нико не зна прецизно да објасни. Док с једне стране грађани са минималним платама и пензијама једва састављају крај с крајем и немају ни за основно, на другој страни зграде ничу у рекордном року.
И прије него грађевинци изађу из “рупе” и зграда добије прве спратове, станови су распродати. Сви до једног.
И није то случај само у Бањалуци која биљежи рекордне цијене, од центра града, до околних насеља, цијене квадрата одлетјеле су у небо и у другим локалним заједницама.
Заједно са цијенама квадрата које расту из дана у дан, порасли су и стамбени кредити. Инфлација је очигледно некима добро дошла.
С једне стране потрошачка корпа је никад скупља, литар уља кошта и до пет марака, литар горива само што није достигао три марке, а на другој страни помама за стамбеним кредитима и становима.
Једно од објашњења економиста јесте да сви који имају било какву уштеђевину њу настоје што прије да уложе у некретнине, јер ће само тако бити на добитку. Чувајући новац у банци или у некој сламарици не добијају ништа. Вриједност новца пада па долазе у ситуацију да изгубе и то што имају. Зато купују станове. И није да то објашњење нема смисла. Новац уложен у некретнину је сигуран. С обзиром на тренд раста цијена стан могу да продају за више новца или да га издају и убиру мјесечни приход од кирије.
Али ко су људи који имају толике уштеђевине, гдје живе и од чега, чиме се баве? Ко купује квадрате који коштају више од 4.500 марака? Бројеви којима се барата у станоградњи за многе су мисаона именица. И кога год сретнете на послу, на кафи, било гдје, чућете само кукање на мале плате и пензије, на никад скупље основне животне намирнице, све могуће услуге.
Нико да каже да му је добро да је задовољан послом, платом, да је успио да уштеди од мјесечне зараде. Али баш нико.
Сви имају неке своје бриге и проблеме којима не знају како да стану у крај. На сваком ћошку одзвања само инфлација, инфлација, инфлација...
Ко онда купује станове? Како кад велика већина само преживљава од данас до сутра?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
