Како сажвакати БиХ

Ову државну творевину држи искључиво упорно инсистирање њених креатора да је оваква каква је једино могућа. Јер, како другачије објаснити, на примјер, посматрачу са стране, обичном човјеку из Аустрије, САД или Јужне Африке, како је могуће да нешто чиме нико није задовољан опстаје и зашто се не поправља? Бошњаци оптужују и Србе и Хрвате, а Срби и Хрвати Бошњаке. Нико ову државу, овакву каква је, не воли, а сви се позивају на своја права. И да се разумијемо, тамо гдје има подметања, упирања прстом и оптуживања, ту нема мјеста љубави.

Ако овај горепоменути посматрач са стране зна како и зашто се распала Југославија, бар онај званични став према којем су неки хтјели наводну слободу и да је национализам просто био огроман, утом му је и упитник изнад главе већи зашто неко вјештачки покушава да одржи нешто што се у крви распало прије четврт вијека. И није крив тај посматрач, на то помисле и дјеца у основној школи када уче о распаду Југославије. Али сваки покушај одговора на то питање потезао би тешке, дубоке и дуге геополитичке, филозофске и социо-политичке расправе.

Иако је већ постала фраза, БиХ сваким даном све више показује да је апсурд од државе, јер трагикомичне су приче о “напретку на путу ка ЕУ”, док се изнутра све распада. Међутим, оно што посљедњих година испливава на површину је све лицемјерје теза и прича које долазе из Сарајева.

Ових дана, док самопрозвани антифашисти и “грађанска опција” из “мултиетничког Сарајева” одбијају да скину табле на којима се цијели један народ, који је кроз историју градио тај град, назива злочиначким, истовремено двојица чланова Предсједништва БиХ, у том истом Сарајеву, говоре да “миран разлаз у БиХ није могућ”. Свако нормалан не би желио да живи с оним кога сматра злочинцем, с којим не жели да се помири, али то је само још један показатељ да бошњачки политички представници не желе да признају права Срба и да желе да их претворе у Босанце.

И да закључимо, они који данас кажу да је немогућ миран разлаз, доказ је да га нису хтјели ни деведесетих и да су они започели и тај рат. Али, Срби у БиХ су стварањем Републике Српске добили своју слободу и нико више не жели да се упушта у данашње башчаршијске авантуре. А што се тиче табли, лијепо је од ОХР-а да су рекли да је позив Љубише Ћосића пут ка помирењу и Србима не пада на памет да ОХР позову да такво саопштење прате услови, уцјене и пријетње као када се ради о српским таблама. Јер не желимо никоме да трпи оно што ми трпимо, једино желимо мир и договор. +++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.