Како до посла?

Ако се гледају подаци Завода за запошљавање, а и без њега, летимичан поглед на конкурсе за посао довољан је да се закључи да су у РС најтраженији професори математике, физике, њемачког језика, доктори, инжењери грађевине, архитектуре, фармацеути... И тако је већ дуже вријеме. Ту се ништа не мијења осим броја оних који траже посао, а који се, нажалост, повећава.

Ови профили најтраженији су већ годинама уназад, а сигурно је да потражња за њима неће пасти ни у будућности.

Због тога је потпуно нејасно због чега је наша уписна политика таква каква јесте. Због чега се из године у годину гомилају студенти на факултетима друштвених наука, права, економије? Због чега се не размисли и о реформи средњег образовања, с обзиром на то да они са средњом стручном спремом најдуже чекају на посао.

Хоће ли надлежни коначно погледати шта то тражи тржиште рада и у складу са тим и доносити уписну политику на високошколским установама?

Јер, сигурно је да са стањем какво имамо сада тешко можемо рачунати на повећање броја запослених. Број високообразованих кадрова се из године у годину повећава, а нажалост и вријеме које многи од њих, због немогућности проналаска посла, проведу на заводима за запошљавање.

Сарадња привреде и школства мора бити на вишем нивоу, а самим тим биће побољшана и "црна" статистика коју можемо да видимо.

Стање које сада имамо, а у којем висококвалификовани кадрови годинама чекају на посао, а опет се највише школују управо ти кадрови, свакако не може допринијети повећању броја запослених. Напротив. Због тога је неопходно направити реалну уписну политику, усклађену са тржиштем рада, али и повећати свијест младих који одлучују о избору будућег занимања. Наравно, нису то једини разлози великог броја незапослених и наравно да само промјена уписне политике може ријешити проблем, али важно је да се од нечега почне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.