Кајање натенане
“Шта желиш да будеш кад порастеш?” питање је на које свако дијете у раном узрасту одговори у секунду. Дјевојчице желе да буду глумице, учитељице, докторице и пјевачице, а дјечаци ватрогасци, багеристи, полицајци или фудбалери. Међутим, када дође вријеме да се бира будућа професија та одлука није нимало једноставна.
Хиљаде малих и великих матураната широм Српске који овог прољећа морају изабрати средњу школу и факултет већ су у грчу, јер ако ту најважнију животну одлуку донесу брзо и непромишљено пред њима је 40 година кајања натенане.
Одлука о будућој професији, односно избору средње школе и факултета не доноси се мјесец дана пред упис. То је посао којем будући средњошколци и бруцоши требају приступити мудро јер им тај избор у значајној мјери може одредити даљи ток животног пута. Треба одвагати понуду занимања, сопствене жеље и афинитете, потребе тржишта рада, односно могућност запослења, зараде али и реалне могућности које сваки појединац има.
Судећи према званичним подацима Завода за статистику РС, домаћем тржишту рада највише недостаје занатлија, медицинара и ИТ стручњака. Послодавци су лани вапили за браварима, возачима камиона, куварима, конобарима и заваривачима. Када је ријеч о факултетским дипломама, најбрже до посла долазе инжењери пољопривреде, шумарски инжењери, љекари, као и дипломирани информатичари.
Међутим, ако је судити по наведеним подацима с бироа и потребама тржишта рада тек мали број младих требало би да студира, будући да домаћи послодавци највише потребе имају за занатлијама. То се крши са жељама дјеце јер ко у данашње вријеме машта да буде бравар или заваривач, сви би радије били менаџери за све и свашта. Мада, тежње да се буде дипломирани менаџер, маркетинг стручњак, економиста, комуниколог, политиколог, помало су утицај средине којем млади такође не треба да подлегну на путу избора будућег занимања.
Сопствени афинитети и прије свега могућности појединаца најбољи су водич при избору професије. Школовати се за струку у којој се млад човјек не проналази, за коју нема никакво интересовање или таленат потпуно је сулудо, јер таква особе неће бити продуктивна на послу, што није добро ни за појединца ни за фирму у којој ради.
Важну улогу имају и родитељи који би требали усмјерити своју дјецу коју школу или факултет да упишу. Али на реалан начин, да родитељски савјети буду засновани на могућностима дјетета а не на њиховим илузијама и неоствареним амбицијама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
