Кафане постају школе

А за физичко васпитање је 20 минута часа довољно за, отприлике, три круга трчања око школе.

Уз ту, због пандемије вируса корона и те како разумљиву педагошку проблематику са дупло скраћеним часовима, појавила се нова, за просвјетне раднике много важнија.

Наиме, како би богатије испунили “школске часове на капаљку”, прије и послије школе ученици вријеме проводе у кафанама и другим јавним мјестима гдје шибица не може да стане, а све под изговором да чекају превоз, јер поласци нису усклађени са њиховим часовима.

Чак и да узмемо у обзир најсавршеније могуће поштовање епидемиолошких мјера, руку на срце, већа је вјероватноћа да се тинејџери заразе у угоститељском објекту него у школској клупи.

Ако се тако посматрају ствари, онда је и тачна тврдња просвјетара да, ако власти врате часове на 45 минута, вратиће и дјецу из кафана у школске клупе.

Зашто онда не смањити ризик, нарочито ако се наставни кадар куне у стриктно поштовање епидемиолошких мјера унутар зидина школе, што је и нормално, јер се дјеца у образовној установи уче поштовању ауторитета, док су у кафанама неопрезнија.

Оно што иде у корист онима који навијају за повратак у ђачку нормалност је чињеница да се ситуација колико-толико нормализовала, а доказ је и примјетан дневни јаз на релацији тестирани - заражени.

У комбинацији са све гласнијом причом о скором вакцинисању и људима који су се прилагодили правилима, потез надлежних је, чини се, све извјеснији.

Да је атмосфера релаксиранија од оне од прије мјесец, два показује и податак да су ових дана ријетке фирме које и даље комбинују радну комбинацију мало од куће/мало из канцеларије.

Зато ни ученици не би требало да су изузетак. А кафе угоститељи имају коме да служе, нарочито у вријеме школе кад је промет по правилу увијек задовољавајући.

Све то, уз одређену дозу опреза, одговорности и поштења. Само тако ћемо успјети да помогнемо себи и свима око себе. А то би требало да буде на листи приоритета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.