Када смрт спасава живот

Да смрт "спасава" живот, знају они који су након хуманог геста породице покојника добили здраве органе и нову шансу за живот. Очи хиљаде обољелих у Српској читаву деценију упрте су у надлежне институције, које тврде да ће РС ући у донорску мрежу Европе и да је формирање регистра донора органа у плану.

И док надлежни планирају, болесни болују и чекају. Бубрези, јетра, рожњаче, за многе су једини лијек, лијек који немају и не знају да ли ће икада дочекати оздрављење.

Сломљени од бола, изгубљени у зачараном кругу закона и прописа, обољели су приморани да здрав орган потраже у здравственим установама у свијету. Да је она народна "здравље се скупо плаћа" тачна, знају сви који се одлуче на тај корак, јер здрав орган кошта неколико десетина хиљада евра.

Они најхрабрији, који успију надвладати властити бол, трагедију и губитак најближих, нађу начина да некоме помогну и да упркос свим законским препрекама донирају органе покојника који је доживио мождану смрт. 

Али да на брдовитом Балкану ништа не иде глатко потврдиће свако ко покуша да учини ово хумано дјело. У РС нема здравствене установе која врши експлантацију органа, она је једино могућа у Сарајеву и Тузли. Као и обично слиједи низ процедура и законских препрека.

Међутим, није све само црно или бијело.  Поставља се питање шта и ако Српска сутра донесе закон о завјештању органа или кадаверичној трансплантацији, јесмо ли ми заиста спремни на то? Да ли је наш здравствени систем дорастао оним у Европи и свијету? Јесу ли љекари спремни да данас-сутра срце покојника "усаде" у живог човјека и да оно настави да куца?  

Вјерујем да није немогуће, али да није ни тако близу тај дан. Док чекамо, треба да имамо у виду чињеницу да свако од нас једног дана може бити донор, али и онај који чека орган као недостижан лијек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.