Кад суд закаже
Свака стабилна земља почива на законима који треба да уреде и дефинишу њену политичку, правну и сваку другу област тако да би се закони и њихове одредбе у неку руку могли назвати и "светим словом" које, као такво, мора да се строго поштује, ако нигдје друго онда у оним институцијама које на њима и почивају.
Блокада имовине Браниславу Смиљанићу и Сандру Каурину вриједне око 700.000 марака, показала је како ствари стоје у овом дијелу правосудног система у којем су, како се чини, пријатељске и сваке друге везе јаче и признатије од закона. Јер, како се другачије могу објаснити кораци и потези овог суда који се оглушио о законски рок у којем јасно пише да је суд дужан да закаже рочиште у року од пет дана од подношења захтјева за привремено одузимање имовине.
А шта ради Основни суд у Бањалуци? Ништа, осим што заказује рочиште послије 35 дана!
Законским "недоумицама" суда ни ту нема краја. Овај суд није само, на своју руку, продужио рок него и више од тога. Двоумио се да ли уопште да закаже рочиште! Срећа у несрећи је што, изгледа, још има оних који покушавају да сачувају образ правосудних институција и упозоравају да је суд, свјестан постојећих одредаба, намјерно одуговлачио заказивање рочишта како би, ни мање ни више, него самом Смиљанићу омогућио да утиче на свједоке.
И? Треба ли ишта више рећи, или је сваки коментар сувишан?
Мада, могла би се поменути једна ставка, или судско тумачење новонастале ситуације и рока утврђеног законом које гласи: "овај рок је инструктивни, а не преклузивни рок". (!?)
На које ће све начине надлежни покушавати да оправдају своје поступке, остаје да се види, али и из до сада достављених података види се да иду из крајности у крајност. Или њима можда није јасно да оно што пише у закону треба да се и спроводи, а да у случају неких недоречености или мањкавости иницирају одређене измјене и допуне постојећих закона.
Правосудне институције почивају на законима и шта можемо да очекујемо и у каквој земљи можемо да живимо и тражимо неку правду ако имамо на сцени институције које не поштују ни своје темеље!?
Једном су се десили Смиљанић и Каурин, требају ли нам поново? Ако је судити по спремности надлежних, све је могуће и ни за шта не треба стављати руку у ватру.
Закони и постоје да би се поштовали, или је и ту можда дошло до неких измјена и допуна?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
