Кад студенти утихну

Тим ријечима су студентски представници објаснили или бар покушали објаснити, због чега су подржали одлуку да храна у мензи Студентског центра "Никола Тесла" у Бањалуци више од три пута поскупи за оне који нису станари дома, али се ту хране.

Некада су студенти дизали револуције, а данас... Данас је чини ми се довољно само ово њихово објашњење. Поступак који и више него довољно показује у каквој су летаргији.

Срећом, поменута одлука није реализована. Нажалост, не заслугом студената.

Како је изазвана велика медијска пажња, министар просвјете и културе схватио је да се мора пажљивије укључити у цијели случај и реаговати.

Поручио је да је Управни одбор СЦ "Никола Тесла" донио противзакониту одлуку о поскупљењу исхране за студенте који ту не живе и да ће она бити поништена.

Цијене хране ће бити кориговане тако да студенти немају разлога за бригу.

Смирио се потом и директор дома, којем је обећан већи грант за субвенционисање исхране студената који нису станари дома и цијели случај је добио један лијеп или боље рећи, срећан крај.

Међутим, тај срећан крај остао је и остаће у сјени. Сјени коју је направила огромна пасивност студената.

Умјесто да су се оштро побунили против одлуке која је ишла на штету стотине младих који су дошли из разних крајева Српске да се школују у Бањалуци, мирно су дигли руку и гласали за тамо неке друге интересе.

Прилично пасивно на све то су гледали и студентски лидери из других организација, дајући само по који штури коментар.

Ћутали су и они који би директно били погођени том одлуком да је реализована. Или једноставно нису знали на која врата да покуцају и коме да се обрате. Било шта да је разлог, није оправдање. И нема оправдања, већ једино  самонаметнутог питања - чије интересе у ствари штите студентски лидери?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.