Кад се коло среће окрене
Годинама је у Републици Српској главна узречица већине послодаваца била: “Ако нећеш ти, има ко хоће, под сваким каменом могу наћи радника”.
Дуго времена су они, како само они мисле да радницима “дају хљеб наш насушни”, а не да га они зарађују, диктирали правила игре, нудили мизерне плате и понашали се као да је радна снага бесконачан ресурс. Међутим, времена су се промијенила, а однос снага на тржишту рада доживио је преокрет. Данас свједочимо ономе о чему је Хераклит говорио: “Једина стална ствар у животу је промјена”. Коло среће се окренуло, а сада послодавци траже раднике под сваку цијену па чак и они без искуства су добро дошли. Да се коло среће окренуло говори и информација из Завода за запошљавање у Српској да је у ту институцију пристигло 277 захтјева за запошљавање чак 866 приправника - готово дупло више него што је било планирано. Циљна група пројекта запошљавања приправника су лица са ВСС без радног искуства. Деценије ниских плата и занемаривања радника натјерале су многе да потраже срећу у иностранству и трбухом за крухом оду на Запад, гдје су пронашли боље прилике. Оно што послодавци овдје нису цијенили, други јесу. Често се из уста многих који нуде послове могла чути тврдња “наши радници су лијени”. Па ако је тако, зашто су западне земље отвориле врата управо тим “лијеним” радницима? Овај парадокс показује како је дугогодишњи наратив о нерадничком менталитету био само оправдање за ускраћивање достојанствених плата и услова рада.
Данас, у ироничном обрату, домаћи послодавци све чешће запошљавају раднике из Турске, Пакистана и других земаља. Ипак, међу њима се може чути жаљење да странци не раде тако квалитетно као домаћи. Како би рекао Балашевић у својој култној пјесми: “Права љубав дође тек кад од ње ништа не тражиш”. Чини се да је иста ствар и са радницима - послодавци схватају њихову вриједност тек када их више нема. Велико интересовање за запошљавање приправника у Српској ове године јасно показује колико су послодавци осјетили притисак недостатка радне снаге. Међутим, иако овакав интерес може дјеловати као позитиван тренд, намеће се питање да ли је циљ заиста помоћи младим људима, или послодавци само користе државне субвенције за привремени профит? Субвенција по једном приправнику износи и до 10.800 КМ годишње, што значи да држава послодавцима нуди значајна средства. Но, права вриједност програма запошљавања видјеће се тек ако послодавци задрже младе људе након завршетка приправничког стажа. У супротном, све ће се свести на привремену корист, још један маневар који ће на крају само одгодити рјешавање стварних проблема. “Ко би доли сад је гори”, каже народна изрека која можда најбоље описује садашње стање на тржишту рада. Радници су показали да не пристају на минималне плате и лоше услове - ако не овдје, онда негдје другдје. Послодавци су, с друге стране, суочени с нужношћу да понуде боље услове, јер више нема радника под сваким каменом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
