Кад малине буду зреле

Милијана Латиновић

Малинари у Републици Српској из године у годину сабирају губитке, а експанзија узгоја малине спласнула је преко ноћи, јер су ниске откупне цијене и временске неприлике гурнуле произвођаче на ивицу амбиса. Све то довело је до затирања малињака.

 

Судећи према најавама произвођача ни ова година не обећава. Иако су хладњачари спремни да за прву класу црвеног злата понуде мало већу цијену него лани, засади нису у добром стању јер је зима била блага, а касни мразеви “обрали” су род.

Прије неколико година многи су у производњи овог воћа видјели шансу за добру зараду, која ће им и те како попунити рупе у кућном буџету, па су се кредитно задужили с намјером да вриједно радећи створе нешто за своје породице. И заиста, тих првих година, малина је прозвана “црвеним златом” и то с разлогом. Високи приноси, сочни и квалитетни плодови и добра откупна цијена, били су рецепт за успјех. Тих година руке су задовољно трљали и произвођачи и хладњачари, а онда је кренула сага о суноврату малинарства.

Горчина и разочарење веома брзо потиснули су укус слатких плодова који су продавани у бесцјење, а произвођачима је сваке године неизвјесност сапутник током бербе малине.

Хладњачари су почели спуштати откупне цијене све док једне сезоне нису понудили свега једну марку за све оно у шта су вриједни домаћини уложили новац и труд.

Многима је то био сигнал да дигну руке од свега.

Они који су се упркос свим недаћама одржали до данас, поново са неизвјесношћу дочекују бербу. Вријеме им није ишло наруку па сезона није обећавајућа, а ни са хладњачарима никада нису сигурни, јер се цијене мијењају преко ноћи.

С разлогом међу њима тиња неповјерење јер су многи годинама раније малину давали наслијепо не знајући колики ће бити износ на њиховом рачуну јер су многи хладњачари цијену саопштавали тек када преузму све воће. И није то случај само са малинарима. И остали пољопривредници муку муче са нереалним понудама откупљивача и слабом зарадом.

Једина нада за све њих јесте помоћ надлежних министарстава, која би морала да заштите домаћу производњу и кроз подстицаје стимулишу развој малинарства и других сегмената пољопривреде.

То је једини начин да малинари након година неизвјесности и немилости откупљивача стану на зелену грану и успију преживјети од плодова свога рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана