Кад би могло за џабе
Списак предратних привредних гиганата који су након сукоба захваљујући лошој приватизацији пали у руке онима који су имали брдо новца, али не и исту количину знања, је предугачак.
Требало би времена и времена да се испишу називи свих предузећа од којих су живјеле хиљаде породица, а која су касније недомаћинским управљањем и пословањем упропашћена. Не преживљавале, него живјеле.
Једно од њих сигурно је и дервентска фабрика цијеви “Унис” која је важила за привредног гиганта регије. Осим производње цијеви, у овој фабрици отворен је и погон за прераду дрвета.
Међутим, упркос напретку и развоју, ни “Унис” није заобишла судбина многих других фирми које су приватизоване, па самим тим гурнуте у амбис.
Много је чаршијских прича које се и дан-данас препричавају уз кафе о томе како је пропало ово предузеће и шта ће бити по окончању стечаја.
У тим причама “рекла, казала” добар дио је зачињен од уста до уста, али исто толико је и истине.
Проблеми у том предузећу трајали су годинама, најбоље то знају радници који ни до данашњег дана нису наплатили заостале плате ни доприносе, а и питање је да ли ће икада.
Кроз план финансијског и оперативног реструктурирања фабрике цијеви, који је усвојен 2017. године, требало је да дуговања буду измирена у наредних десет година, али га управа предузећа од почетка није поштовала па је у веома кратком року пропао.
Крајем 2019. године отворен је стечај, а имовина предузећа процијењена је на више од 40 милиона марака.
И ту почиње прича да ће “Унис” купити локални трговачки ланац, да ће он покренути производњу... Звучи исувише добро, вјероватно се зато још није ни остварило.
С обзиром на то да су до сада пропале двије лицитације, највјероватније јер је потенцијалним купцима цијена и даље превисока, није тешко закључити да она прича о којој су говорили радници који су читав радни вијек провели у “Унису”, да ће на крају све отићи у бесцјење, и те како има смисла. Ако би икако могло за џабе, то би било најбоље.
Још кад се тој чорби дода и прстохват политике, и више је него сигурно да ће бивши радници по ко зна који пут остати кратких рукава. А ова је чорба мало више зачињена, тако да није тешко сабрати два и два и видјети да од измирења дугова према радницима неће бити ништа.
И кад буде продато, биће продато најподобнијем, а не ономе ко има најбољу пословну идеју. Одавно је баш то најбољи рецепт за успјех.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
