‹Јужни ток›

Зоран Павловић

Гасовод "Јужни ток" је отказан! Ова вест је у једном дану обишла целу планету, јер је то тако велики инвестициони пројекат који се сасвим сигурно сврставао у групу највећих подухвата у новијој историји грађевинарства, а према изјави Алексеја Милера, генералног директора "Гаспрома", овај пројекат је "мртав".

Шта се крије иза ове изјаве? Очигледно је то велико незадовољство Руске Федерације и фирме "Гаспром" због понашања Европске уније (ЕУ) према пројекту који треба да обезбеди паралелни систем снабдевања гасом из руских извора. Званично образложење ЕУ је да тај пројекат није формално усаглашен са енергетским споразумом у ЕУ, а због чега бугарска влада није дала сагласност за пролазак гасовода преко њене територије, била је кап која је прелила чашу "Гаспрома". Ово образложење из ЕУ је бирократски начин размишљања и понашања који постаје доминантан начин понашања највеће економске заједнице на свету очигледно мотивисан политичким приликама и односима САД и Руске Федерације. На тај начин је ЕУ, а самим тим и наше мале земље из окружења, постала колатерална штета политичких сукоба.

А где смо ми, мале земље кроз које је требало да прође гасовод у овој новој ситуацији? Србија је потписала енергетски споразум са "Гаспромом", па се може надати неким компензацијама за све до сада уложено у припрему за реализацију пројекта изградње гасовода. Ми из Републике Српске смо, мислим, у најгорем положају - нисмо потписали званичан документ на који се можемо позивати, с циљем тражења других погодности од "Гаспрома", а много посла се покренуло с циљем припреме. Формирана је компанија "Гас-Рес", рађене су припреме на откупу земљишта, пројекти, преговори о нашем учешћу у финансирању, тражење финансијских извора... То је директна штета и трошкови који неће бити надокнађени. Ова улагања су краткотрајна штета коју ћемо сносити. Дугорочни губици су много већи.

Одустајањем од гасовода "Јужни ток" изгубили смо могућност да постанемо део транзитне линије гасовода као и могућност стабилног прихода од коришћења гасовода, који би омогућио отплату уложенога, односно инвестираног у гасовод.

Дугорочно, такође губимо могућност стабилног извора снабдевања гасом као основе за развој секундарне мреже снабдевања гасом индустрије и домаћинстава. Уједно смо изгубили могућност да потенцијалним, будућим инвеститорима понудимо природни гас као алтернативну енергију која је важна за прехрамбену и прерађивачку индустрију.

И на крају, енергетска стабилност коју би Република Српска имала са гасоводом "Јужни ток", који би био изграђен на нашој територији, била би од стратешке политичке важности за Републику Српску и БиХ.

Шта се може очекивати у будућности у вези са овим пројектом?

Овог момента пројекат је "мртав", али како је то стратешки неопходан гасовод како за ЕУ као потрошача, тако и за "Гаспром" као продавца, могло би се очекивати да шанса за наставак пројекта ипак постоји у будућности. Политичке ситуације у позадини, које диктирају доношење економских одлука у овом конкретном случају, се мењају, па се оправдано може очекивати да се у скоријој или даљој будућности поново реактивира пројект изградње "Јужног тока".

А до тада, како каже наша народна "У се и своје кљусе..." јер морамо ићи даље и борити се за нова радна места, за инвеститоре, за јачање реалног сектора јер само тако можемо наћи своје место у окружењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана