Јуриш на море

Данијела Бајић

Умјесто традиционалних букинга за одмор у Макарској, наши људи ових дана су у ишчекивању другачијих огласа хрватских угоститеља. Нарочито се то односи на оне који не могу да пронађу запослење, па су принуђени да га траже у другим земљама.

Вјероватно ће се зачудити јер ће, након што, примјера ради, ових дана у претраживач укуцају ријечи “потрага”, “кувар” и “Задар”, увидјети да ондашњи угоститељи нису превише избирљиви. Још прихватају увозну радну снагу без обзира на дивљање вируса корона и пооштрене мјере на границама.

Очигледно је да због дефицита беспослених на тамошњем заводу за запошљавање немају много избора. Тако су, поред тога што своје незапослене однедавно законски морају прве да запосле, принуђени да већ у јануару крену у прекограничну потрагу.

Једним ударцем двије муве, казаће они који код хрватских послодаваца прођу на конкурсу. Прво, пошто нико не зна колико ће пандемија потрајати, а многи скептици најављују пропаст још једне љетне сезоне, овакво запослење ће за многе бити и једина прилика да виде море.

Друго, уз предност дневне комбинације са десет сати рада плус три сата купања на плажи, овакви сезонски послови су, по правилу, добро плаћени. Нарочито за наше стандарде, гдје је поражавајући минималац од 520 марака неупоредив са, рецимо, ако баш набасате на газду широке руке, платом од око 2.000 марака. Да се не лажемо, чување педалина испод сунцобрана на плус 35 увијек ће добити предност у односу на брање јабука у Подградцима.

Многи који су одлучили да током љета конобаришу на сплитској риви желе да побјегну од, због короне, актуелног конфликта на релацији Влада Српске - угоститељи сматрајући да, ко год да изађе као побједник, радник увијек извуче дебљи крај.

Неки од њих једноставно настављају традицију па, као што то раде радници на крузерима, на почетку сваке сезоне зову исте газде, са којима су склопили дугогодишњи пријатељско-раднички пакт, па одлазе на радна мјеста која годинама само на њих чекају.

А ко зна, увијек постоји нада да се радни ангажман не ограничи само на јун, ју­л и август, већ да им у ЦВ-у стоји и ставка “чувар плаже у зимском периоду”.

Све наведено звучи лијепо, за неке чак и савршено, ако се пореди са условима које на овим просторима “избоксује” најспособнији синдикалац. И ту долазимо до закључка да је у питању само још једна миграција радне снаге. Привремена, додуше, и не вуче комплетне фамилије из земље, али свакако довољна да сви заједно ставимо прст на чело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана