“Јунак” или јунак

Данијела Бајић

Таман кад помислимо да нас више ништа ненормално не може изненадити, догоди се баш нешто такво. Од рата је прошло 26 година, а дјеца нам и даље проналазе оружје по комшилуку.

Не, није у питању противтенковска мина, скривена дубоко у шуми. Није ни оружје закопано у дворишту, што је била редовна пракса у постдејтонским првим годинама.

Овај пут је неко оставио аутоматску пушку и двије бомбе 100 метара од насељеног подручја. Тек тако. Оставио.

Па добро људи, да ли смо нормални?

Да ли смо то заиста дошли у фазу да не смијемо пустити дјецу да беру цвијеће испред куће?

Уз сва упозорења надлежних да најмлађе дистанцирају од оружја појави се један “јунак” који им практично гурне пушку и бомбе под руку.

Срећа у несрећи, баш као што рече један од родитеља, је то што бомбе нису пронашли дјечаци који би, уз масу филмова и цртаћа препуних насиља као инспирација, сасвим сигурно “покушали нешто”. Бојим се и да помислим како би то завршило.

Па зар нам вијести са Тик-Ток изазовима који су завршили трагично нису довољна опомена? Дјеца су огледало старијих па ће, по узору на Телетабисе и скакање у бунар, опонашати и оне који се ноншалантно понашају у близини тешког наоружања. Па нисмо ми Америка гдје је нормално да свака породица посједује лични арсенал, а законски је дозвољено да убијеш провалника на кућном прагу.

Нонсенс је то што би за “јунака” ове приче, као евентуални разлог или оправдање, могла бити чињеница да је пријава посједовања оружја из рата кривично дјело и што је закаснио са предајом у вријеме кад је била актуелна акција.

То ни у лудилу не оправдава неодговорност о којој је ове седмице писао регион. Мјесто на којем је оставио оружје је насељено, пуно дјеце. Мјесто на којем је оставио оружје је удаљено три километра од центра града.

Надам се само да ће својеврсни хепиенд овог бизарног догађаја опаметити све оне који држе зарђале војне штекове у кутијама за ципеле.

Вјерујем да би у најближој полицијској станици прошли само са опоменом али, чак је и свака казна милион пута мање битна од дјечијег живота.

Да је свјестан онога шта је урадио, или могао да уради, наш “јунак” би након свега изашао у јавност и извинио се родитељима дјеце која су пронашла бомбе.

Тада би урадио велико дјело о којем би тек причао регион, избрисао би апострофе из надимка а многима би засигурно отворио очи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана