Јован, цајке и Томпсон
“Био једном један клинац, православни Далматинац.
Мало чудан и усован, кажу да се звао Јован. Растао је у Крајини, ђе најљепше свићу зоре и гледао сваког дана, на Каринско плаво море. Ту је једном љетовала из Србије једна мала, заљуби се у Јована, крајишкога сиротана. У богатству проклетоме, њен се отац заносио одвео је у Србију кад је Јован запросио. Сазнали су неки људи, још се сама зором буди, тугује и чека принца, свог Јована Далматинца. Кад сам чуо ову причу, суза ми у оку сину, јер је Јован Далматинац живот дао за Крајину”.
Стихови су пјесме “Јован Далматинац”, због које су поједина лица из Републике Српске, која су је пјевала и објављивала на појединим друштвеним мрежама и каналима, новчано кажњена од стране хрватских власти. Шта им је то толико засметало у стиховима ове пјесме!? На који начин она ремети јавни ред и мир у овој земљи?
Да ли то због тога што је некада у Далмацији било и неких Јована, који су при томе и православци? Можда им је засметало то што се помињу некакви Крајишници, којих данас готово да и нема у Хрватској. Одувала их олуја, смишљена и пламска, а преживјели могу само да тугују за својом дједовином и огњиштима која су оставили за собом. Некада конститутивни народ у овој држави сведен је на статистичку грешку.
С друге стране, не сметају им Томпсонове пјесме, баш као ни окупљање црнокошуљаша испред православне цркве на Цвјетном тргу у Загребу, који су са собом носили заставе са првим бијелим пољем. Не додирује их превише ни то што се још увијек не зна шта је са 1.500 људи, који су нестали током “Олује”. Нису се огласили ни када се по школама исцртавају усташки симболи, цртају вјешала па ни када су српска дјеца нападнута, јер су скинули те симболе са споменика који је посвећен страдалим српским цивила у Другом свјетском рату. Баш као ни увредљиво клицање на стадионима, у ком се спомињу Срби и врбе.
Од Јасеновца праве радни логор, а од првог дјечијег логора у свијету обданиште. Након те прве чистке, а онда и друге током деведесетих, данас се од стране ове земље која је, ироније ли, при томе чланица Европске уније, спроводи нови “демократски” терор. Након одузимања имовине, почело се и са кажњавањем извођача оваквих и сличних пјесама па и оних који их слушају или симпатишу, а вјероватно ће се наћи на удару и они који их пјевуше под тушем. Хрватска свој национални идентитет покушава изградити на србофобији. Колико она иде далеко говори и овај посљедњи примјер, баш као све чешће забране цајки и концерата народне музике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
