Још један круг

Изборно законодавство БиХ је трн у оку многих. Годинама се покушава кроз интерресорне радне групе и у страначким канцеларијама доћи до промјена законских одредби, али готово ниједан озбиљнији корак није направљен до сада. Један од разлога за то “лежи” у компликованом систему и односима унутар БиХ те чињеници да некима и одговарају правила која су на снази те чињеницу да је отварање Устава, због класичног неповјерења и политичких смицалица, увијек опасна ствар.

И поново је, на самом почетку мандата актуелног сазива радне групе која је добила задатак да усагласи нова правила, или барем дио њих, једино јасно да не треба много очекивати ни овај пут јер се послије сваког засједања види да су ставови страна у БиХ све само не исти или приближни.

Запело је и прије него су почели, а наставак је био сличан старту све до сада и тешко да ту странци, који су ових дана “окупирали” БиХ могу нешто, иако је њихово присуство пожељно само у смислу давања евентуалне подршке и савјета, а никако диктирања правила.

БиХ је велики проблем и себи и онима који још у њој покушавају да пронађу себе и послове од којих могу себи и породици обезбиједити нормалне услове за живот. У овој земљи још није стављена тачка на неке идеале и жеље које нису појединци остварили током ратних деведесетих година, због чега још траже путеве да то у миру спроведу у дјело, не обазирући се на чињеницу да је земља нови опис и личну карту добила у Дејтону. И када је утврђено да је то, милион пута поновљено до сада, заједница коју чини два ентитета и три конститутивна народа, уз оне из реда осталих којима, такође, треба да буду осигурана основна људска права.

Изборни закон, односно изборна правила су само једна од тема о којима се прича и која показује различитости на терену, али то мора бити завршено. Не само јер је обавеза коју је на наш праг послао званични Брисел, већ како би поправили изборни процес те имали бољу подлогу за боље изборе. Али, БиХ је компликована и тешка па је, као и до сада, све увијек неизвјесно и на дугом штапу, без обзира ко дошао и ко шта причао.

И све док се вртимо у круговима ината и тражења немогућег, нећемо стићи нигдје. Доброг корака неће бити све док сви, а посебно појединци у ФБиХ, не схвате да не могу све конце држати у својим рукама и да не може све да буде онако како они желе и замишљају годинама, годинама уназад.

Све промјене и бољитак зависе искључиво од домаћих лидера и све док они не буду хтјели компромис и напредак, тешко да ће га и бити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.